Staro pravilo da se riba može uspešno loviti na razne mamce, ali ipak najbolje na ono što joj predstavlja prirodnu hranu koju lako nalazi, važi i za mrenu. Kraljica rečnih brzaka je izraziti svaštojed, kog ribolovci najčešće dobijaju na mesne crve, crvene gliste, lauferke, ali i na kockice sira, salame, mesnog nareska itd. Ovog puta predstavljamo vam dva mamca na koja se mrena takođe odlično peca, pogotovo na jugu Srbije, a koji se ne kupuju u radnjama
Još kao klinac, učeći od oca osnove ribolova, nekako sam najviše zavoleo one prirodne žive mamce koje nismo kupovali, već smo do njih sami dolazili (što je činilo sastavni deo pecanja). I do dana današnjeg ostao sam posebno privržen lovu ribe na mrmolje (larve raznih krupnijih jednodnevki), šumske crve, pijavice, razne »bubaljke« (larve vilinih konjica i sl.) i kedere (govedarke i sl.).
I KADA MOJI DRUGARI USPEŠNO hvataju mrenu na fider ili plovak, primamljujući je mešavinom brašnaste hrane, gline i velike količine crva, ja uživam u nastojanju da je prevarim običnom lakom dubinkom na mrmolja ili »šumca«. To je posebno aktuelno u uslovima poput ovih kakve smo imali u poslednje vreme na Južnoj Moravi, kada je voda izuzetno niska i skoro potpuno bistra, jer tada mnogo hrane i crva često izazove efekat suprotan željenom, pa već opreznu i plašljivu ribu prosto otera sa mesta ili je navede da privremeno odustane od hranjenja.
Tada imamo veće šanse da ulovimo neku mrenu diskretnijim pristupom, recimo na snopić od 4-5 mrmolja, plasiranih usred jata ovih snažnih riba bez mnogo bućkanja i lupanja, sa laganim olovom, tj. tek toliko teškim da mamac ostane tamo gde ga plasiramo ili da ga voda sasvim lagano pomera.
PECANJE NA MRMOLJE ne traži neki poseban pribor, a još je bolje to što je do ovog za mrenu vrlo efikasnog mamca lako doći. Količinu dovoljnu za ribolov možemo da nakupimo bukvalno za desetak minuta, iznad ili ispod mesta na kome pecamo, jer ih u rekama mrenskog tipa u bukvalno svakom brzaku sa vodom dubokom do članaka ispod svakog kamena ima bar po nekoliko (neretko i desetak), sakrivenih u kućicama cevastog oblika, napravljenim od lišća i algi. Dovoljno je za početak »ubrati« pedesetak komada, pa kada se potroše, nakupiti još, jer nisu previše izdržljivi i brzo uginu i postanu kašasti (pogotovo u toplijem delu godine), a kada se to desi, teško je ili čak nemoguće staviti ih na malu udicu.
MRMOLJE ČUVAM TAKO što u kutijicu stavim parče sunđera natopljeno... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 493-)