Iskusni varaličari znaju veoma dobro koliko brzina kretanja varalice može uticati na uspeh u ribolovu, pa o tom elementu prezentacije s razlogom vode mnogo računa, nastojeći da ga uvek što bolje prilagode konkretnoj situaciji
Kada je reč o tehnici varaličarenja, često se pominje izraz – brzina vođenja. Iskusni varaličar nju određuje na osnovu uslova ribolova i ribe koju lovi. To, naravno, nije strogo definisana veličina, izražena nekom jedinicom mere, a nije ni konstantna, jer se i u samo jednom prolazu više puta menja; ne može se reći ni da je određena nekim krutim pravilom, jer je svaki ribolovac bira na osnovu ličnog osećaja i iskustva. Dvominutna demonstracija brzine vođenja varalice u nekoj situaciji je dovoljna da je posmatrač »uhvati« i ponovi, ali ona je toliko relativna da je nije lako objasniti. Na primer, sporo vođenje varalice za bucova je brže od najbržeg vođenja varalice za smuđa. Šta je onda tu sporo, a šta brzo vođenje?
Ako bismo želeli da precizno o tome govorimo, morali bismo da za svaku varalicu (s obzirom na različitost njihovih konstrukcija i na to da se ne mogu sve voditi ni sporo ni brzo), a imajući u vidu svaku grabljivicu, sva njena raspoloženja da uzme ili ne uzme mamac, sve uslove ribolova, sva mesta na kojima se lovi i sve tehnike varaličarenja, odredimo preciznu brzinu povlačenja i izrazimo je u nekoj jedinici mere za brzinu – npr. metrima u sekundi, broju obrtaja ručice čekrka određenog prenosnog odnosa i kapaciteta kalema, recimo, za 10 sekundi, ili u količini namotane strune (opet u jedinici vremena). Moramo priznati da bi tako nešto bilo preterano i da bismo u tom slučaju morali na štapu imati instaliranu instrument tablu sa raznim mernim instrumentima. Srećom, to nam ipak nije potrebno, jer uz malo osećaja, grubu podelu brzina povlačenja i obraćanje pažnje na detalje koji najviše utiču na to da li ćemo brže ili sporije voditi veštački mamac, možemo dovoljno precizno odrediti brzine vođenja varalice da sasvim uspešno lovimo čak i onda kada ne »ubodemo« idealno.
Najjednostavniji način da se napravi prikaz brzina povlačenja varalice jeste da se to učini putem poređenja sa menjačem brzina u automobilu, pri čemu ćemo uslove vožnje zameniti uslovima ribolova. Recimo da smo se opredelili za pet brzina vođenja i da smo za svaku odredili kada je koristimo (imajte, uz to, na umu da govorimo samo o slatkovodnom varaličarenju, a ne i o morskom).
PRVA BRZINA. Najsporije vođenje jeste ono pri kome varalica radi bez povlačenja, tj. dok je puštamo da kontrolisano tone ili držimo u mestu u rečnoj struji, odnosno, u slučaju pecanja drop-šot tehnikom, kad »titra« a da je ne privlačimo tj. ne podižemo uteg na kraju sistema sa dna. Najčešće se takva prezentacija primenjuje kada lovimo neaktivnog ili umereno aktivnog smuđa ili bandara, kada je grabljivica na većoj dubini, pri dnu, te u zimskom periodu, kada je voda hladnija od +5º C. Ovakva prezentacija nije džigom izvodljiva u stajaćoj vodi... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 498-)