Zbog višemesečne suše, ribolov na Zapadnoj Moravi uzvodno od ušća Ibra ove jesenje-zimske sezone mnogo je manje uspešan nego prethodnih. Zbog toga je velika navala ribolovaca iz centralne, jugozapadne i južne Srbije na terene oko Trstenika, na kojima se može veoma uspešno loviti bela riba, a pre svega skobalj i mrena
Zima je doba kad većina mojih kolega mušičara vreme uglavnom provodi vezujući mušice, gledajući filmove o ribolovu i prisećajući se lepih trenutaka iz minule sezone. Ali kao svestrani ribolovac, ja i ovaj deo godine provodim na vodi, i to pecajući belu ribu. Plovak mi je prva ljubav, međutim, odskora sam počeo ozbiljnije da se zanimam i za fider. Iskreno govoreći, budući da me stacionarni ribolov koji uključuje sedenje ne privlači previše, izbegavao sam dosta dugo da se oprobam u modernom pecanju sa hranilicom, ali kad sam pre nekoliko godina to ipak učinio, odmah sam zavoleo tu tehniku. Brzo sam ovladao osnovama i zahvaljujući iskustvima iz drugih disciplina shvatio šta je u fideru bitno da bi se uspešno lovilo. Ni sedenje mi u ovom slučaju ne pada teško, jer je sama tehnika vrlo aktivna i dinamična, pošto se često zabacuje i mora se intenzivno raditi od prvog do poslednjeg minuta, a kada je riba pri apetitu, ni kontri i zamaranja ulova ne manjka.
S obzirom na to da je kod mene za fider rezervisan najhladniji deo sezone, najčešće lovim skobalje, mrene, plotice i klenove, i to na tipičnim zimskim mestima širom Srbije, a najviše volim Zapadnu Moravu, Drinu u Višegradu i nizvodnije, na delu toka kroz Srbiju, kao i Lim. Ove sam zime, pri tom, imao nešto više slobodnog vremena nego obično, pa i dosta prilika za pecanje na fider, a jedno od zanimljivijih iskustava bio je izlazak na poznati zimovnik na Zapadnoj Moravi u Trsteniku, za koji smo se opredelili kada su nam prijatelji javili da je prethodnih dana veoma dobro radila mrena. Zima je sa priličnim zakašnjenjem počela da pokazuje zube tih dana, tako da su jutarnje temperature bile ispod nule, da bi preko dana jedva prešle u plus, pa su vremenske prilike za ribolov bile veoma dobre. A uz to je nekoliko dana pre našeg odlaska, na samom kraju decembra, posle dugog sušnog perioda bilo padavina, koje su učinile da nivo Morave, tokom cele jeseni rekordno nizak, konačno donekle poraste, čime je još jedan uslov za uspešno pecanje ispunjen.
ZIMOVNIK U TRSTENIKU je poznat i popularan među fiderašima, jer u zimskom periodu korisnik na tom delu Zapadne Morave dozvoljava samo fider tehniku i dubinsko pecanje sa klizećim olovom, pa tu dolazi poveliki broj ljubitelja tih vidova ribolova. Ali zbog velike posećenosti, pogotovo u dane vikenda, do najboljih mesta se može doći samo ako se baš dobro porani. Zato smo moji drugari Miloš Jolović i Marko Damljanović i ja, nakon što smo se odmorili od novogodišnjeg jedenja i pijenja, trećeg januara mnogo pre svitanja krenuli na ravno 100 km dug put od Ivanjice do Trstenika, preko Guče i Kaone. Vozeći pažljivo po vrlo klizavom kolovozu, kroz Matarušku banju smo prošli nešto posle pet sati ujutru. Temperatura je bila prilično niska, varirala je od -12º C do -5º C, koliko je bilo u Kraljevu. Malo potom stigli smo na jednu benzinsku pumpu, na kojoj obavezno pijemo jutarnju kafu kada idemo na ovu stranu, a nešto pre šest sati stigli smo na vodu, tj. na desnu obalu Zapadne Morave kod Trstenika.
BILI SMO MEĐU PRVIMA, ali nismo dovoljno poranili da zauzmemo udarna mesta. Glavni silaz do vode je negde na sredini vira... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 498-)