I dalje traje prava pomama južnomoravskog skobalja za nitima alge kladofore, pa nije nimalo čudno što su se plovkaroši sa juga Srbije koji love na toj reci masovno preorijentisali na mamac koji je doskora malo ko od njih koristio. Ovog puta naš saradnik iz prve ruke prenosi neka zapažanja o svemu onome što mu je, po njegovoj proceni, donelo nekoliko nezaboravnih ribolovnih dana poslednjih nedelja
Na Južnoj Moravi, na čijim sam obalama proveo mnogo vremena i naučio većinu onoga što znam o ribolovu, otkako ja pamtim, skobalj se ubedljivo najviše lovio na hleb (isprva samo na običan, a posle sve više i na ribolovni – francuski ili onaj domaće proizvodnje), a u pojedinim delovima sezone u većoj meri koriste se i crvići. Na »travu« (algu kladoforu) pecali su doskora samo malobrojni vrhunski ribolovci skloni eksperimentisanju, koji o tome nisu previše pričali, pa je procenat onih koji još veruju da to nije mamac za ovu reku i dalje veoma veliki.
Ja sam još prošle godine rešio da ove sezone forsiram baš travu, jer sam bio siguran da se na nju može pecati na Južnoj Moravi, pa sam u slobodno vreme odgledao mnoge video-snimke na internetu i pročitao sve što sam o pecanju na taj mamac mogao naći kako bih što manje lutao i pristupio toj tehnici sa što većim samopouzdanjem, jer znam koliko je ono važan faktor uspeha uvek kada u ribolovu isprobavamo nešto novo.
KAKO SAM PRE SVEGA klenaroš u srcu, tj. najviše volim pecanje u kome se dosta pešači i riba traži aktivno, uz često menjanje mesta, logično je da mi se svidela opcija da i skobalja lovim na taj način, a ne onako kako to čini većina kolega – u jednoj tački, sa istog mesta, bilo vozeći plovak ceo dan po istoj liniji, na koju su bacili hlebne »bombe« ili kugle druge primame, bilo pecajući na fider. Ribolov na travu je u osnovi drugačiji upravo zato što uključuje traženje mesta i aktivne ribe; ako vidimo da je voda »življa«, tj. da nešto brže teče nego u blizini, a uz to nije na tom mestu izrazito plitka i još se skobalji izbacuju, završili smo veliki deo posla jer smo našli izgledno mesto za ribolov na kladoforu (koji se uvek obavlja na mamac u pokretu, tj. vožnjom plovkaroškog sistema).
Pri pecanju na travu ne vozim sistem isključivo po jednoj liniji, već probam i po sredini toka i bliže obema obalama, dok se riba negde ne javi, a onda nastavljam neko vreme na istoj daljini, jer to po pravilu donese još trzaja i ulova.
BRZO SAM UVIDEO I DA su sistem i način njegove prezentacije vrlo bitni, jer utiču na prirodnost ponašanja mamca, od koje presudno zavisi hoće li ga riba uzeti. Probao sam nekoliko kombinacija na raznim mestima, držeći se delom onoga što sam pročitao i video, ali delom idući i za svojim osećajem, i utvrdio da nekako najbolje prolazim kada stavim plovak nešto manje nosivosti od one koja bi na istom mestu bila optimalna za pecanje na hleb ili crve, dok predvez ostavim da bude nešto duži. Mamac u tom slučaju ide tik iznad dna, lelujajući živahno, ali ne prebrzo, što je mnogo bolje nego kada je plovak velike nosivosti i kada se peca uz jače »kočenje« (kao sa hlebom ili crvima), verovatno zato što se tako prezentovana trava ponaša drugačije nego ona prirodno nošena snagom toka... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 499-)