U drugom delu svog mini-feljtona naš ekspret za moderni ribolov štapovima osetljivih punih vrhova i jedan od doajena fidera u Srbiji predstavlja tri elementa sitnog pribora bez kojih je ovaj vid ribolova nemoguć i od čijeg kvaliteta uspeh veoma često presudno zavisi
Kada sam tokom nedavnog razgovora sa jednim velikim prijateljem i kolegom izjavio da ni sam ne znam kojoj generaciji ribolovaca pripadam, jer još nisam star, ali nisam baš ni tako mlad, on mi je postavio samo jedno pitanje: »Da li si pecao na savijenu špenadlu?«. Kada sam odgovorio potvrdno, nasmejao se i presudio da uprkos tome što mi je pristup moderan ipak pripadam starijoj generaciji ribolovaca. A toga sam se setio kada su u ovom mini-feljtonu (započetom u prošlom broju), u kom obrađujem delove fider pribora koji su na mene ostavili najupečatljiviji utisak u poslednjih desetak godina, na red došle, naravno...
UDICE. Najsitniji deo pribora ujedno je za skoro sve ribolovce i najproblematičniji, jer od njega najviše zavisimo, a nije uvek lako izabrati model koji će biti najbolji, čak i na vodama koje odlično poznajemo. I ja se često nađem u nedoumici, naročito onda kad izađem na »rodnu« Adu Ciganliju, ili kad lovim šarana, ali i u slučaju kada pecam sitnu ribu – bilo zato što postoji mogućnost javljanja one znatno krupnije, bilo zato što se smenjuju totalno različite vrste bele, od beovice, preko bodorke do deverike. Ipak, tokom niza godina i nakon ogromnog broja isprobanih modela, neki su se izdvojili kao favoriti i pojedine od njih do kojih se može doći i dalje koristim.
Na prvom mestu to je udica koju sam najviše koristio tokom svoje takmičarske karijere (i u plovku i u fideru) – Gamakatsu 1050N. U situacijama kada sam lovio sitnu belu ribu, koristio sam je najčešće u veličini 19, zatim 20 i 22 i ponekad 18. To je klasična »kristalka«, sa izduženim vratom, srednje snažnim vrhom i srednje velikim jezičkom, idealna za sitnu ribu, kada se lovi malim mamcima, a veoma dobro podnosi dugo i intenzivno korišćenje, što je posebno važno u takmičarskom ribolovu. Međutim, krupni primerci je lako polome – čak i deverika, koja nije naročito veliki borac. Jedina joj je mana, po mom mišljenju, niklovani finiš, jer sam ubeđen da bi u bronzanoj varijanti bila mnogo efikasnija. Slična njoj je Drennan Pole Master, za nijansu finija udica u bronzanom finišu, sa kojom sam takođe veoma lepo pecao, pogotovo sitnije deverike. Od modela »kristal« oblika povremeno sam koristio i Sasame Fanatic Pro (dug vrat, usko grlo, jako tanka žica) i VMC 7001.
Udice »raund bend« oblika (tj. okruglog luka), uopšteno govoreći, najomiljenije su mi za skoro sve varijante ribolova (sem lova najkrupnijih riba). U toj kategoriji ubedljivo najbolja udica koju sam do sada upotrebljavao je Sensas 3405, koja je školski primer idealnog odnosa širine luka i dužine vrata. Napravljena je od malo jače žice od većine drugih modela tog tipa i ima izraženiji jezičak. Može da nosi zavidnu količinu mamaca i, naravno, veoma je otporna i pouzdana i u najmanjim veličinama, čak i kada na nju dođe neka krupnija riba. Crne je boje, pa nije upadljiva i odlična je za pecanje tamnijim mamcima, kao što su obojeni crvi, kasteri (čaure), komadići gliste ili cele male gliste, kao i zrna kuvane konoplje, ali i pšenice. Koristio sam (a koristim i dalje) različite veličine, zavisno od uslova, ali uglavnom 17, 18 i 19... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 499-)