Velike grgeče nije lako loviti ni u jednom delu sezone, a pogotovo ne sada, kada su vode izrazito hladne, sitna riba grupisana, a dani kratki, pa se i ovaj grabljivac ne kreće mnogo i nije raspoložen za jurnjavu za potencijalnim plenom. No ima onih koji najviše vole da love te prugaste proždrljivce baš u ovom periodu, kada je potrebno voditi mnogo računa i o naizgled najsitnijim sporednim detaljima
Dolazak zime i niskih temperatura za mene svake godine označava početak prave sezone pecanja grgeča, i to onih krupnih (tzv. debeljanera). Iako je grgeč, kao i većina drugih riba, znatno aktivniji u toplijem delu godine, pecanje ove ribe na varalicu tokom najhladnijih meseci za mene ima posebnu čar. Omiljena voda za ovaj vid ribolova mi je Savsko jezero (Ada Ciganlija), koja mi je ujedno najbliža, budući da mi gradskim prevozom do nje ne treba više od pola sata.
Vodostaj daleko najpopularnije i najpoznatije beogradske akumulacije se zimi veštački obara i znatno je niži nego u ostatku godine. Baš zbog takvog vodostaja postaju nam dostupna i najdublja mesta u jezeru, podosta odmaknuta od obale, ona na kojima se riba u ovo doba i nalazi. Sada je ukupna vodena površina Ade Ciganlije malo manja, pa možemo da u zonu u kojoj se bandari zadržavaju dobacimo male silikonske varalice na koje ih lovimo, naravno uz upotrebu najtanjih mogućih struna i štapova odgovarajuće snage.
JOŠ JEDNA DOBRA stvar koju nam donose nizak vodostaj i mala temperatura vode je to što vodena vegetacija, koje u toplijem delu godine ima mnogo i vrlo je gusta, sada truli i proređuje se, što nam znatno olakšava plasiranje varalica i njihovo vođenje, a pogotovo vađenje ribe.
Za ovaj ribolov, koji iziskuje najfinije moguće prezentacije, najradije koristim čiburaške i fleksi-džig glave (težine 6–8 g), tj. sistem sa olovnim utegom labavom vezom spojenim sa udicom na kojoj je mala silikonska varalica, jer takva montaža (baš kao i drop-šot, na koji takođe uspešno i rado lovim) omogućava da veštački mamac izazovno radi i pri najsporijem vođenju, kao i dok tone ka dnu.
Pribor mora biti praktično najfiniji mogući da bismo lagane sisteme izbacili na daljinu od 40 m, a nekada i više. Ja u poslednje vreme koristim štap Fil Fishing Shadow, dužine 2,4 m i deklarisane težine bacanja do 15 g, te malu mašinicu sa upredenom strunom Daiwa J-Braid, debljine 0,07 mm, koja zahvaljujući glatkoći i svom malom prečniku ne pravi gotovo nikakav otpor prilikom sletanja sa špulne i prolaska kroz vođice.
TEHNIKA VOĐENJA varalice je malo drugačija od klasičnog džigovanja. Naime, riba je zimi veoma usporena, tj. nije uopšte zainteresovana za jurnjavu za plenom, pa je potrebno što duže zadržati varalicu u njenoj blizini kako bi se grabljivica eventualno odlučila da je pokupi. Po padu varalice na dno počinjem sa povlačenjem, tj. sa džigovanjem, ali na način koji se veoma razlikuje od pristupa tipičnog u situacijama kad je voda toplija. Uobičajene skokove, duge po nekoliko desetina centimetara, sada zamenjuju sasvim mali, od nekoliko centimetara, a o brzom povlačenju ne treba ni razmišljati. Varalicu posle svakog pokretanja valja ostaviti nekoliko sekundi u mestu, tako da jedan zabačaj može da traje i pet do sedam minuta, koliko najčešće privlačim džig sa daljine od četrdesetak metara do obale... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 499-)