Odavno smo se uverili da za ribolovački pribor poručen preko interneta, kao i za mnoge druge stvari, često važi stara izreka: »Spolja gladac, a iznutra jadac«. Međutim, posle samo jedne probe ispostavilo se da bi za opisivanje »nou ekšn« varalica koje je naš saradnik nedavno »na slepo« kupio pomenutu mudrost trebalo potpuno okrenuti
Ultralaki ribolov je poslednjih godina doživeo veliku ekspanziju. Pojavom novih tehnologija postalo je moguće napraviti izuzetno tanke, osetljive, lake ali jake štapove. Strune sa velikom nosivošću su postale mnogo tanje, a mašinice lake i brze... Sve to pratili su i proizvođači raznih veštačkih mamaca, uključujući i varalice od meke plastike. U neku ruku je postala i moda da se lovi skupim japanskim silikoncima, iako i u Srbiji odavno ima proizvođača vrlo dobrih malih varalica. Crazy Fish, Keitech, Sakura i još poneka strana robna marka postale su maltene obavezne u kutijama ribolovaca. Nema tu ničeg čudnog, jer su to odlične varalice, i ja sam jedan od onih koji su imali mnogo uspeha pecajući na njih, ali sam odavno naučio da ne treba biti isključiv i da je danas moguće naći lovne »gumice« vrlo sličnih karakteristika i po znatno nižim cenama od onih po kojima se prodaju artikli najzvučnijih imena.
A TO JE NAROČITO VAŽNO u ultralajt ribolovu, jer se malecki i tanki silikonci lako cepaju i kidaju, pa se može desiti da u jednom danu, kada riba radi, potrošimo i celo pakovanje skupog Keitecha ili nekih drugih »mrdalica«. Zbog toga mnogi tragaju za jeftinijim alternativama, a ja sam iz istog razloga pre nekoliko meseci, u vreme velikih rasprodaja na Ali Expressu, naleteo na silikonce koji su mi dobro izgledali na ekranu, a nudili su se po zaista neverovatnoj ceni – pet pakovanja, u pet dekora, sa po 25 varalica u svakoj od njih, platio sam ukupno 2,5 dolara, i to uz besplatno slanje. Platio sam i zaboravio na to, a setio sam se tek pre nekoliko dana, kada je paket stigao, što je moja supruga, naravno, propratila uobičajenim komentarom da sam opet bacio pare na neke gluposti.
Na kesicama je bio samo jednostavan natpis na kineskom, bez ikakvog reklamnog glamura i sličica. Sa nestrpljenjem sam otvorio prvo pakovanje i oduševio se. Savršeno izliveni silikonci, namirisani, usoljeni u zaštitnoj tečnosti i uz sve to jaki – prvo sam pokušao da ih pokidam, ali su se oni teglili bez pucanja!?
Spoljna temperatura bila je ispod nule, pa su tamiški rukavci bili pod ledom, i jedino me je to sprečilo da odmah ne odem na vodu da probam nove igračke. Na moju radost, krajem prošle nedelje je posle nekoliko tmurnih dana sinulo sunce i led je popustio, a ja sam pozvao svog druga Radeta, ljubitelja ultralakog ribolova, i ubrzo smo se obreli na jednom od rukavaca nedaleko od Opova.
O lovili bandare, pa smo se nadali da je poneki preživeo najezdu nezasitih »riboterminatora« sa malim kederima na udici. Prelepo sunčano popodne, bez daška vetra, po svoj prilici je prijalo ribi, jer smo na površini vode videli čak i nekoliko manjih rauba. Odmah sam na džig udicu veličine 8, sa olovnom glavom od 3 g, montirao netom nabavljenog dvobojnog »kineza« sa šljokicama i špicastim repićem bez »pečurke«. Koristio sam dvodelni štapić od 2,15 m, težine bacanja 2–8 g, te malecku mašinu sa upredenom strunom debljine 0,08 mm i fluorokarbonskim predvezom debljine 0,16 mm.
Sve je, dakle, bilo kako treba, tj. kako nepisana pravila ultralakog varaličarenja nalažu, pa je ostalo samo da se nadam da će bandari biti spremni da »sarađuju«. Pošto nisam ranije pecao na takav model silikonca, već na slične Daiwine, koji ipak imaju malu repnu »pečurku«, procenio sam da će ipak biti neophodno da varalici udahnem dodatnu živost pokretima zgloba šake, dovoljnim za kratka pomeranja vrha štapa.
ZABACIO SAM DALEKO, čak pod drugu obalu, pustio varalicu da potone do dna, a onda je podigao sa par kratkih trzaja i malo namotao strunu. Ponavljao sam to dok nije stigla negde do polovine rukavca, gde sam u propadanju mamca imao prvi udarac i ribu na štapu. Pomislio sam da je poneki bandar ipak uspeo da pretekne, a po otporu koji sam osećao procenio sam da je ovaj čak i poveliki, tako da sam uživao u trzajima i savijanju osetljivog štapića. Ali na površini se posle kratkog zamaranja nije pojavio krupan bandar, već smuđarak od oko 30 cm. I ranije sam lovio takve u rukavcima tokom zime, pa se nisam iznenadio. Vratio sam ga i nastavio sa zabacivanjem... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 499-)