Do pre neku godinu smatran nemogućim, ciljani sportski lov tolstolobika privlači sve više pecaroša, koji razrađuju sve efikasnije načine prihrane i sisteme za hvatanje te krupne i izuzetno borbene vrste ciprinida, koja se prevashodno hrani planktonom. Tisa je puna ove ribe i na njoj postoje realne šanse za fantastična pecanja i ulove
Dvadesetak dana nakon prilično uspešnog izlaska na Tisu kod Titela, ponovo sam odlučio da se oprobam na toj reci, koja mi je poslednjih sezona i za plovak i za fider mnogo zanimljivija od Save i Dunava, budući da daje više ribe, a da uz to na njoj pecanje na prirodne mamce ne ometaju dosadni glavoči (»peševi«). Nadao sam se da je rampa na bedemu kod sela Knićanin ovoga puta podignuta i da ću stići do željenog mesta, i tako je i bilo, na moju sreću.
NA LOKALITETU KAMEN tog jutra nije bilo nikoga, pa sam se autom sa bedema spustio do same vode. Znao sam da ću pecati na plovak, jer zbog velike količine kamenja u njoj na ovom mestu fider tehnika uopšte nije primenljiva. Po raspakivanju pribora, bolonjezom Tubertini Level Team 5306 EX od šest metara, težine bacanja 0–15 g, izmerio sam dubinu i pokušao da nađem putanju na kojoj ima najmanje prepreka u vodi. Na desetak metara od obale je tog dana, kada je vodostaj kod Titela iznosio 300 cm, dubina bila 5,5 m, a Tisa je tekla brže nego obično, pa sam se odlučio za plovak Profishing nosivosti 7 g, procenjujući da će u datim okolnostima namamčena udica sa otežanjem od 7 g dovoljno brzo stizati do dna. Osnovni najlon na mašinici Trabucco Black Arow 2000 bio je prečnika 0,18 mm, a na predvez Marshall Striker od 0,16 mm vezao sam udicu VMC Mystic Carp 7016 Pellet/Feeder veličine 14. Primama se sastojala od brašnaste hrane i teške zemlje u odnosu 2:1, tečnog zaslađivača namenjenog lovu deverike i pola litra mesnih crva.
SA PRIHRANJIVANJEM POZICIJE sam počeo bacivši četiri kugle prečnika 7-8 cm. Namera mi je bila da pecam belu ribu, ali sam se istovremeno nadao da će intenzivno prihranjivanje privući i jato tolstolobika, koji su izuzetni borci i pecarošu pružaju zadovoljstvo koje se ne zaboravlja, a na ovom terenu nisu retki. Međutim, u prvim satima ometali su me brodovi, praveći velike talase zbog kojih sam često morao da prekidam pecanje i pomeram opremu. Kada je »gužva u saobraćaju« konačno minula, bela riba počela je da se javlja; radile su špicerka i krupatica, među koje se umešao i jedan lep sabljar.
Oko 11 č, posle potapanja plovka, kontrirao sam i imao utisak da je riba koja je na udici krupna, ali kako nije pružila neki naročito jak otpor, već se polako približavala obali i površini, pomislio sam da bi to mogla biti pristojna deverika (koja se najčešće baš tako ponaša tokom vađenja). Ali baš kada mi je to prošlo kroz glavu, riba je osetila blizinu obale i »dodala gas«, bežeći ka dubini, a ja sam polako popustio kočnicu jer sam istog časa shvatio da mi je na udici ipak tolstolobik, sa kojim zbog osetljivog pribora moram biti maksimalno pažljiv kako ne bih ostao bez ulova, a moguće i bez sistema. Protivnik sa druge strane najlona se nije predavao i bežao je čas uzvodno čas nizvodno, a ja sam uživao u borbi koju sam priželjkivao i zbog koje sam ovog puta najviše i došao na Tisu. Kada je ušla u deseti minut, riba se malo primirila, a ja sam je podigao na površinu, pružio meredov prema njoj i video kako udica, do tada zabodena u sam rub usne, izleće kao iz katapulta i završava u krošnji drveta iznad moje glave! Kakvo razočaranje – bar da se odmah otkačio, ne bi mi bilo ni izbliza toliko žao! Ipak, nastavio sam sa hranjenjem mesta... no to mi ne donosi željeni rezultat, jer u naredna tri sata dobijam samo belu ribu.
NEGDE OKO 14 Č TOLSTOLOBIK konačno počinje da se izbacuje ispred mene, baš u zoni hranjenja... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 404-)