Ribolovačke rasprave o tome koji čvor treba koristiti u datoj situaciji i koji je od mnoštva neretko sličnih i po nosivosti i po složenosti vezivanja najbolji neće nikada dobiti konačne odgovore. Ali ima nekih čvorova o čijoj velikoj snazi uopšte nema spora među znalcima. Ovog puta predstavljamo vam dva takva
Sada već višedecenijska masovna upotreba upredenih struna u ribolovu (u onom slatkovodnom se moderne pletenice koriste već oko trideset godina, a dakron u morskom ribolovu i znatno duže) nametnula je potrebu za pronalaženjem što jačih čvorova za povezivanje višenitne osnovne strune sa monofilnim predvezom. Pri tom je taj spoj tim problematičniji što je razlika u promeru »konca« i monofila (najlonskog ili fluorokarbonskog) veća, a počesto nam je ona neophodna, jer nam treba dovoljno nosiva osnovna struna ali relativno tanka (pre svega da bismo mogli zabaciti dovoljno daleko), te deblji predvez – ne samo zato što prima najveće opterećenje pri udarcu ribe, već i stoga što se sa povećavanjem njegovog prečnika višestruko uvećava i otpornost na krzanje.
Moderni ribolovci, pre svega morski varaličari, za spajanje glavne strune i predveza u najtežem ribolovu poslednjih godina veoma mnogo koriste FG čvor i njemu slični PR. Tim čvorovima zajedničko je to da se formiraju vezivanjem pletenice oko monofila, te vrlo lako prolaze kroz vođice i stoga omogućavaju upotrebu predveza i dvostruko dužih od štapa (pa i više), ali im je mana to što vezivanje dugo traje, kao i to što je za gusto i čvrsto namotavanje »konca« oko monofila praktično neophodno imati tzv. bobinu – pomagalo koje nije baš jeftino ukoliko je iole kvalitetnije. Međutim, postoji jedan odavno poznat čvor u dve varijante (prva se zove bristol, druga jukatan), koji se na mnogim merenjima pokazao čak jačim od dva gore pomenuta, a koristi se za spajanje tanje osnovne strune (bilo upredene ili sačinjene od jedne niti) i znatno debljeg monofilnog predveza. U oba slučaja se vršni deo osnovne strune najpre udvostruči i veže, te se potom spaja sa predvezom, a to udvostručavanje najbolje je izvesti vezivanjem još jednog odavno poznatog i u tu svrhu neprevaziđenog čvora – bimini tvista.
Onima koji ga nikada nisu vezivali bimini tvist deluje veoma komplikovano, pogotovo u slučaju da njime dobijena omča treba da bude duža od tridesetak centimetara, ali je on zapravo samo malo složeniji od većine ostalih čvorova srednje težine, pogotovo kada je udvostručeni deo kraći, te posle pola sata – sat vežbanja svaki prosečno spretan ribolovac može vezati ovaj čvor za manje od minuta. Moram još da napomenem da bimini valja vezivati sedeći, a uskoro će vam biti jasno i zašto... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 502-)