Fider ribolov izuzetno je efikasan pre svega zbog toga što podrazumeva veoma precizno plasiranje primame, čime se velika količina ribe privlači na mali prostor, a ta velika konkurencija podstiče je da se intenzivno hrani. Međutim, nekada željeni rezultat donese i tome sasvim suprotan pristup, primereniji varaličarenju nego stacionarnom pecanju mirnih riba uz upotrebu hranilice
Svake godine sa nestrpljenjem očekujem kraj aprila i početak maja, kada se na tzv. divljim vodama love najkrupnije babuške. Ovo proleće donelo nam je povoljnije vremenske uslove nego prošlo, ali je na žalost bilo manje izdašno. Sada je trebalo uložiti mnogo više truda i strpljenja da bi se došlo do pristojnijeg ulova, ali kada sve saberem, mogu reći da se to ipak isplatilo, jer nagrada u vidu vrhunskog zadovoljstva nije izostala.
U odnosu na 2019, vodostaj na većini terena bio je znatno niži, tj. mnogo ispod višegodišnjeg proseka. Uz to je voda skoro svuda bila izrazito bistra, a kombinacija ta dva faktora direktno je uticala na to da riba skoro uopšte ne bude tamo gde bi bilo najlogičnije da se u ovo doba zadržava – blizu obale, u potopljenom granju. Sada su udarne zone bili pojasevi podvodne vegetacije, koji mogu biti i znatnije odmaknuti od obale, što je otežavalo pronalazak izglednih mesta. No uz iskustvo i nešto više rada i to se moglo nadomestiti.
RIBOLOV U TANDEMU u mnogim situacijama daje bolje rezultate nego individualni, pogotovo onda kada nismo sigurni šta bi trebalo da radimo, jer se duplo brže mogu isprobati razne mogućnosti. Ovoga puta meni je društvo pravio iskusni ribolovac Bojan Jevtović, tako da nisam sumnjao da će akcija biti uspešna. Sa »starim vukovima«, kao što je on, zadovoljstvo je izlaziti na vodu, jer su ljudi takvog kova i iskustva tihi, precizni i kooperativni, pa mogu da pecaju u društvu i na veoma malom prostoru, što je nekada neminovno, a ne ostaje u lepoj uspomeni niti bude uspešno ako ljudi nisu naviknuti na takve uslove, tj. ako ne umeju da im se prilagode.
Dok sam ja, kao i uvek na početku ribolova, bio zauzet montiranjem svega što sam rešio da unapred pripremim, a potom i fotografisanjem pribora i okoline, Boki se rutinski raspakovao i već je počeo da peca. Odlučili smo da izostavimo startno hranjenje, jer je tih dana došlo do znatnog pogoršanja vremena – bilo je kišovito, a temperatura vazduha je pala za nekoliko stepeni, što nije nagoveštavalo da će riba biti posebno raspoložena za jelo; uz to je voda jezera na koje smo došli bila izrazito niska i vrlo providna, što su dodatni otežavajući faktori, nimalo stimulativni za riblji apetit.
BOJAN JE ODLUČIO DA LOVI na dva štapa, od kojih je jedan bio sa standardnim fider sistemom sa kaveznom hranilicom, a drugi sa metod montažom. Ona mi nije ulivala poverenje, jer mislim da metod hranilica i pristup nisu dobri na vodi sa muljevitim dnom, u kojoj ima cverglana, a uz to se ne peca puno, pa svaki iole upadljiv strani predmet može da odbije ribu. Ipak, nisam hteo da se mešam, već sam mu ostavio da sam vidi kako će riba reagovati.
Ja sam za to vreme pripremio samo jedan štap, na koji sam namontirao klasičnu kaveznu hranilicu. Rešio sam da forsiram zonu udaljenu petnaestak metara od obale, relativno blizu potopljenom granju, a između dva pojasa podvodne vegetacije. Pozicija je delovala dosta dobro, ali su me brinuli bistra i do tada naizgled beživotna voda, kao i prohladni vetrić.
BILO JE SASVIM JASNO da pristup mora da bude fini i diskretan... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 506-)