O tome da je potrebna snaga fider pribora direktno proporcionalna veličini reke na kojoj ga koristimo i ribe koju pecamo skoro da se u ribolovačkim krugovima uopšte ne polemiše. Ali ima i onih koji uživaju u pomeranju granica i razbijanju predrasuda, pa sa finim kompletima love i krupnu ribu na velikim rekama
Nekada su iskusni ribolovci odavali svoje tajne i delili sa kolegama svoja znanja u brojnim štampanim medijima, potom u televizijskim emisijama, pa na sajtovima i ribolovačkim forumima. Danas su za mnoge glavni izvori informisanja društvene mreže i Jutjub, na kojima početnici traže rešenja svojih dilema i načine da podignu svoj ribolov na viši nivo. Svi pobrojani izvori informisanja zaista nam mogu proširiti vidike, ali sam ja ipak uveren da suština napretka leži u nama samima, a pre svega u nalaženju odgovora na pitanje: Šta u stvari (najviše) želim od ribolova?
ZA MENE SE ODGOVOR NA TO pitanje nije promenio još od vremena kada sam bio klinac, budući da mi je oduvek najinteresantnije bilo da sa što finijim priborom lovim što veće ribe, jer sam uvideo da tako mogu da u ruci osetim svaki trzaj tokom borbe, čak i onda kada je na udici neka sasvim sitna jedinka! Tih minut-dva, a nekad i više, od prvog pokretanja ekstrafinog vrha, pa do ulaska ribe u glavu meredova, za mene je smisao ribolova i sve što želim i što sam oduvek želeo od te aktivnosti. Naravno, put do ostvarenja tog cilja nije bio lak – da bih sebi omogućio takvo uživanje morao sam da proturim brdo štapova kroz ruke i da pecam raznim tehnikama, od bolonjeza, preko meča, do fidera, za koji sam se opredelio poslednjih godina. To iskustvo naučilo me je da nam deklarisana težina bacanja štapa može reći nešto, ali po pravilu ne mnogo toga, a pogotovo ne sve. Dok konkretni štap ne uzme u ruke, ni najiskusniji ribolovac ne može znati da li odgovara njegovim potrebama ili potrebama nekog drugog kolege.
KAO ZALJUBLJENIK U NAJFINIJI mogući pribor, još dok sam pecao na plovak opredelio sam se za štapove italijanske firme Colmic. Nastavio sam da ih koristim i kada sam se preorijentisao na fider tehniku, jer udarni modeli te firme namenjeni za moderni ribolov sa hranilicom na najbolji način objedinjuju finoću i vrhunski kvalitet. To odlikuje i najnoviju seriju Colmic fidera, nazvanu Gold Lion – štapovi su neverovatno lagani, odlično balansirani, savršeno dizajnirani i sa tankim blankom (model kojim pecam, dug 3,6 m i deklarisane t.b. do 50 g, u osnovi je prečnika samo 1,2 cm), naoko nežni, a pri tom imaju mnogo rezervne snage i izrazito su žilavi. Pomenuti štap mi je omogućio da ispitujući njegov maksimum pomerim i sopstvene granice u ribolovu, budući da ga bez straha koristim i na velikim rekama, na mestima na kojima su dubina i snaga toka takve da nalažu upotrebu hranilica sa otežanjem do 70 g.
KADA SAM POSLEDNJI PUT došao sa tim štapom na Dunav, kolege koje su pecale u blizini su me čudno gledale, neki i sa podsmehom, ali ja sam bio ubeđen da znam šta treba raditi. Naime, video sam da su prethodnih dana tu hvatani poneki skobalj, krupan šljivar i mrena... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 516-)