Rovac u mutljagu

Klen je ri­ba sa naj­ši­rim je­lov­ni­kom na na­šem pod­ne­blju, ta­ko da od­lu­ka o to­me na šta će­mo ga pe­ca­ti za­vi­si prak­tič­no sa­mo od afi­ni­te­ta ri­bo­lov­ca i od to­ga šta mo­že da na­ba­vi. Ro­vac iz vi­še raz­lo­ga ni­je če­sto ko­ri­šćen ma­mac za »gla­vo­nju«, iako u od­re­đe­nim uslo­vi­ma mo­že da bu­de iz­u­zet­no efi­ka­san

Ri­bo­lov kle­na je to­li­ko op­šir­na te­ma da bi se o nje­mu, bez pre­tje­ri­va­nja, mo­gla na­pi­sa­ti knji­ga. A njen ve­ći dio, bez ika­kve sum­nje, za­u­ze­lo bi po­gla­vlje o ra­znim pri­rod­nim mam­ci­ma na ko­je se klen još uvi­jek ma­sov­no pe­ca i kod nas i dru­gdje ši­rom Evro­pe. Naj­vi­še se taj sva­što­jed hva­ta na sit­no se­zon­sko vo­će, raz­ne in­sek­te i ži­vo­tinj­ske iz­nu­tri­ce, ali ga ma­nji broj ri­bo­lo­va­ca uspje­šno lo­vi na hljeb, »tra­vu« (al­gu kla­do­fo­ru«) i raz­ne dru­ge pri­rod­ne mam­ce. Ro­vac ili mr­mak (ka­ko ga u Bo­sni zo­vu) ve­li­ki je in­sekt iz po­ro­di­ce tvr­do­kri­la­ca, kog ve­ći­na ko­le­ga do­ži­vlja­va kao ma­mac za so­ma i mre­nu, no ja ga u od­re­đe­nim uslo­vi­ma na udi­ci nu­dim i kle­nu i imao sam uspje­ha u to­me, što za­pra­vo i ni­je čud­no ka­da se uzme u ob­zir »gla­vo­nji­na« ha­la­plji­vost.

ZA RI­BO­LOV KLE­NA rov­ci­ma pr­vo tre­ba oda­bra­ti pra­vo mje­sto. Naj­bo­lja su ona sa mir­nim to­kom i du­bi­nom od­mah is­pred nas jer se ne za­ba­cu­je da­le­ko. Po­želj­no je i po­zna­va­ti ri­blji fond te­re­na na ko­ji­ma će­mo pe­ca­ti, ka­ko bi­smo zna­li gdje ima krup­nih ko­ma­da, jer se čak i ka­da sa­mi ko­pa­mo rov­ce ne is­pla­ti ka­či­ti ih na udi­cu ta­mo gdje ima mno­go sit­nog kle­na, a po­go­to­vo je to be­smi­sle­no ako ih ku­pu­je­mo.

DRU­GI BI­TAN FAK­TOR uspje­ha u ova­kvom pe­ca­nju su po­volj­ni hi­dro­lo­ški uslo­vi. Za lov kle­na rov­ci­ma naj­ve­ći su iz­gle­di on­da kad je vo­da mut­na ili ba­rem bla­go za­mu­će­na, jer u bi­stroj vo­di ovaj ma­mac ne mo­že od sit­ne ri­be osta­ti na udi­ci ni ci­je­li mi­nut. Ka­da je ona za­mu­će­na, ak­tiv­nost sit­nu­ri­je je na mi­ni­mu­mu, a to je na­ro­či­to bit­no ako pe­ca­mo na ne­koj ve­ćoj ri­je­ci, u ko­joj ima ha­la­plji­vih gla­vo­ča, bu­du­ći da ti lo­ši pli­va­či ogrom­nog ape­ti­ta ni­su lju­bi­te­lji ni po­ra­sta vo­do­sta­ja ni­ti po­mu­te... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 517-)