Precizno i redovno hranjenje, izbor terena, mikrolokacije i doba dana, kao i sistema, hranilice i udice, neki su od činilaca koji mogu presudno uticati na naše rezultate kada nastojimo da selektivno pecamo velike deverike, pa na sve pobrojano, a i mnogo šta drugo, treba obratiti pažnju
Nakon što smo u prošlom broju proanalizirali uticaj primame na lov velikih deverika tamo gde ima i mnogo sitnije ribe, ovoga puta ćemo razmotriti ostale faktore. Da ne bude nesporazuma, ponavljam ono što sam napisao u tekstu objavljenom pre dve sedmice – iznosim isključivo svoje procene i ocene elemenata (od 1 do 10) shodno tome da li ih smatram manje ili više bitnim (a po značaju koji im pridajem sam ih i poređao). Sve izneto u ova dva teksta važi za pecanje deverike na otvorenim vodama (rekama, kanalima i jezerima), i to isključivo u slobodnom (rekreativnom) ribolovu, dok je ribolov te vrste na komercijalnim revirima i takmičenjima potpuno druga priča, tj. drugi svet, u kom važe posebna pravila. Pa, krenimo redom.
KRUPAN MAMAC (ocena značaja: 10 od 10). Upotreba mamca odgovarajuće veličine izuzetno je bitna jer najdirektnije odvaja krupnu ribu od sitne. Ali to nikako ne znači da ono što ćemo na udici (ili uz nju) ponuditi deveriki treba da bude što veće. Valja zapravo naći meru, tj. toliki mamac da ga sitna deverika zaobiđe, a da ga krupna pronađe i uzme. Ja kao mamac u ovakvom ciljanom ribolovu koristim uglavnom ono čime i hranim, a to su mali bojliji (prečnika 10-12 mm), 2-3 zrna kukuruza, peleti za udicu od 8-10 mm i dambeli (eng. dumbells) – bojliji zvonastog oblika (vidi str. 16). Sa tim mamcima, montiranim na dlaku, sa velikom izvesnošću mogu da računam da mi sitna riba neće dosađivati, tj. da će moja ponuda ostati na svom mestu i u jednom komadu dok je veće deverike (eventualno) ne nađu.
Znam da neki takmičari tvrde da prihranjujući fujem (larvom običnog komarca) pomešanim sa zemljom i pecajući na »larvu« (ver de vaz – nešto krupniju larvu jedne vrste komaraca koji ne ujedaju) uspevaju da odvoje krupnu deveriku od sitne, ali moja iskustva iz slobodnog ribolova to ne potvrđuju.
KLIPOVANJE (10 od 10). Uz prihranu krupne granulacije i veliki mamac, ovo je po mom sudu ključ uspeha kada želimo da pecamo deverike teške preko kilograma a da izbegnemo njihove sitne rođake. To se postiže koncentrisanjem primame na što manjem prostoru, odnosno kačenjem najlona za specijalnu zakačku (lajn-klip) na obodu špulne nakon što odredimo gde ćemo plasirati sistem i primamu. Ja obavezno na istu daljinu »klipujem« i strunu na štapu koji koristim za prihranjivanje »raketom« ili »spombom« i tokom ribolova često njime dohranjujem poziciju.
Možda ste primetili da nisam napisao da radi preciznog zabacivanja tražim vizuelni orijentir po pravcu kako bi mi sistem, umesto da leti levo-desno, stalno padao u istu tačku. Nisam to zaboravio da pomenem, već naprosto primenjujem malo drugačiji pristup od uobičajenog... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 529-)