Ribolovci koji pecaju štuku, bilo na varalice ili na prirodne mamce, obavezno koriste na oštre zube te grabljivice otporne predveze. U poslednjih dvadesetak godina u upotrebu su ušli mnogi materijali, ali su i dalje najzastupljenije sajlice napravljene od čelične žice, kako kupovne, tako i one iz domaće radinosti. Kada su dobro napravljene, one su izuzetno pouzdane i dobar su izbor u većini situacija, ali nije sasvim svejedno kakvu ćemo sajlu koristiti
Od svih predveza otpornih na izuzetno oštre štukine zube, najviše se koriste čelični. To nije čudno, jer štuka čak ni tanku čeličnu sajlicu ne može da pregrize, a pri tom ova ne košta mnogo, bilo da kupujemo gotove predveze ili da ih za svoje potrebe pravimo od odvojeno nabavljenih komponenti. Iskusni štukaroši pronađu kroz praksu sajle čije im karakteristike najviše odgovaraju, ali postoje različita mišljenja o tome kakve treba da budu njihove ključne odlike, tj. koliko treba da nose da bismo u njih mogli imati puno poverenje, koja im je optimalna dužina i debljina, te da li je boja tog dela sistema bitna ili ne. I premda definitivnog odgovora ni na jedno od tih pitanja nema, neki se okviri ipak mogu postaviti, što ćemo i učiniti u ovom tekstu, kojim Ribolov obeležava prvi april, dan kada počinje nova štukaroška sezona.
NOSIVOST sajle možda je najmanje sporno pitanje od svih gore pobrojanih. S obzirom na veličinu (tj. težinu) koju štuka dostiže u našim vodama, realno je možemo loviti sa sajlom koja će ostati čitava nakon što na nju okačimo 5 ili 6 kg tereta. Međutim, nemojte da vas zavara sama debljina žice od koje su napravljene sajla i za nju zakačena kopča i vrtilica. To ima uticaja na nosivost sajle, ali ona presudno zavisi od toga kako su ti elementi spojeni. Ako je to urađeno pomoću klema, a daleko najčešće i jeste, važno je da one ne budu stegnute ni prejako – jer to može oštetiti sajlu na mestu gde ona izlazi iz kleme i znatno joj smanjiti nosivost, ali ni preslabo – jer će se u tom slučaju sajla razvezati, tj. žica iskliznuti iz kleme, a mi ćemo ostati bez štuke ili (i) bez varalice odnosno udice sa kederom.
DEBLJINA sajle nije nevažna, bez obzira na to što mnogi zbog činjenice da štuka naizgled bez zazora napada mamce ponuđene i na debelim predvezima misle da to ne igra nikakvu ulogu. Primećeno je, međutim, da se dešava da uz upotrebu debelih sajli zaista imamo manje udaraca štuke, pa time i manje ulova. Neki misle da je to samo zato što pojedini mamci slabije rade na debelom predvezu nego na tankom (što nije sporno), ali ima i dosta vrlo uspešnih štukaroša koji tvrde da je debljina i te kako važan faktor zato što štuka ne lovi (tj. ne registruje plen) samo vidom već i bočnom linijom, a to čulo prima i vibracije koje nastaju kada sajla seče vodu, pri čemu prejak »signal« koji debela žica šalje može po toj teoriji biti ribi sumnjiv, tj. odbiti je od napada. Budući da se u praksi u mnogim slučajevima pokazalo da istog dana, na istoj vodi, ista varalica donese više ulova na tanjem predvezu nego na debljem, što se debljine tiče najbolje je držati se pravila da sajla bude onoliko tanka koliko može biti a da imamo... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 529-)