Otkako su ribolovci spoznali da se sve brojniji tolstolobik može sasvim regularno ciljano pecati i da se još pri tom može za nekoliko sati uhvatiti i dvocifreni broj krupnih riba, velikom brzinom se usavršavaju svi segmenti takvog ribolova, a pre svega dva ključna – prihrana i sistemi.
Svedoci smo velike ekspanzije tolstolobika u našim najvećim ravničarskim rekama, Dunavu, Savi, Tisi i Velikoj Moravi. Jeste li se zapitali zašto je tako? Nijedan živi stvor neće se masovno razmnožavati tamo gde mu uslovi ne odgovaraju. Usamljene slučajeve možemo pripisati borbi jedinke za opstanak i prilagođavanju životnoj sredini u kojoj joj štošta i nije potaman, ali eksplozivna ekspanzija čitave vrste ukazuje na to da joj uslovi u našim vodama i te kako odgovaraju. Koliko je meni poznato, nijedan od naših gradova na obalama pomenutih reka nema adekvatne prečistače otpadnih voda pre uliva kanalizacione mreže u reku. Nezvanično, samo na području Beograda ima preko 80 uliva neprečišćene kanalizacije u vodotoke. Kakve sad ima veze tolstolobik sa fekalnim vodama koje dospevaju u reku? Pa ima! Tolstolobik se hrani fitoplanktonom i zooplanktonom, tj. tako što usisava vodu i filtrira je, zadržavajući pri tom hranljive materije. Neminovno je da takvim načinom ishrane kroz škrge filtrira i fekalijama zagađenu vodu. Da li je ta voda posle njegovog filtriranja boljeg kvaliteta, pitanje je za ozbiljnu biološku studiju, ali je činjenica da ovoj vrsti uslovi kod nas odgovaraju, čemu pogoduje i globalno zagrevanje, budući da mu po nekim podacima za mrest treba voda temperature od 27 stepeni, a takvu sve češće imamo i u Dunavu, dok o plićim i manjim rekama, poput Save i Velike Morave ne treba ni pričati.
Veliki broj ribolovaca misli da se tolstolobik ne može uhvatiti udicom za usta, već samo grabuljanjem ili mrežom, jer ne jede nikakav mamac koji se može staviti na udicu. Ovaj serijal tekstova je namenjen baš onima koji žive u toj zabludi, budući da se tolstolobik i te kako može loviti na sportski način.
U RAZRADI TAKVIH TEHNIKA pecanja najdalje su otišli Rusi, Ukrajinci i Mađari, dok u SAD, gde se ovaj došljak iz Azije takođe munjevito širi, tu ribu smatraju korovom (kao i šarana, uostalom), i kad reše da ga love, to koliko sam uspeo da saznam, najčešće rade lukom i strelom (na način preuzet od Indijanaca).
Dakle, razmišljao baćuška kako da uhvati ribu, koje ima puno a neće ni na jedan uobičajeni mamac. I pecajući uz upotrebu makuhe (tradicionalne primame za belu ribu, babušku i šarana, tj. briket od pogače uljane repice ili drugog uljem bogatog semenja) počeo sporadično da hvata tolstolobika. Svojstvo makuhe je da postepeno otpušta čestice i muti vodu oko sebe. Ideja je rođena!
Put od makuhe do namenske hrane za tolstolobika bio je logičan. Trebalo je napraviti primamu koja obilno stvara »maglu«, tj. simulira oblak planktona, i u nju smestiti udicu koju će tolstolobik usisati usisavajući oblak.
DAKLE, SUŠTINA JE DA JE POTREBNO nešto što će praviti maglu. Jednostavno, zar ne? Ali treba nam istovremeno nešto što će hranu dovoljno dugo držati na okupu, da se ne raspadne prebrzo. A taj odnos sastojaka valja i međusobno uskladiti. Jer ako se hrana brzo pretvori »u pepeo i dim« (što bi rek’o Sinan Sakić), udica ostaje sama, tj. neprivlačna, a ako je hrana prečvrsta – neće biti dovoljne zamućenosti vode oko nje, pa nećemo ni privući tolstolobika. Sad već vidite da to što je trebalo uraditi nije tako jednostavno kako se na prvi pogled moglo učiniti. Ali baćuška je napravio svemirski brod, pa nije ni bilo sumnje u to može li da osmisli namensku prihranu za pecanje! Sigurno je da je na tom putu napravljeno bezbroj pogrešaka, tj. da je isprobano mnogo varijanti dok se eksperimentisanjem nije došlo do mnogih različitih a delotvornih recepata. Sirotinja je sklona inventivnosti, pa se svi sastojci za takvu vrstu hrane mogu za male pare nabaviti u svakoj iole snabdevenijoj prodavnici životnih namirnica.
Pre nego što se detaljnije posvetimo hrani za privlačenje i pecanje »debeločelca« (na ruskom: »tolstij« – debeli, debelo; »lob« – čelo; prim. aut.), pozabavićemo se dvema tehnikama u kojima se ona koristi – dubinskom ribolovu i plovkarenju uz upotrebu plovaka tipa »balerina«, jer od toga koju ćemo od njih dve primeniti zavisi i koje ćemo sastojke upotrebiti za primamu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 530-)
