Na stajaćim vodama tolstolobik se izuzetno efikasno hvata na specijalne sisteme sa velikim plovkom, ispod kog su hranilica za rastresitu primamu ili nosač sporootapajuće »tablete«, te dve udice na jakom predvezu. I odgovarajuću prihranu i takvu montažu, nalik »usidrenoj balerini« za štuku, lako je napraviti
Tokom mirnih letnjih dana bez vetra, na površini jezera i drugih stajaćih voda u kojima ima tolstolobika mogu se uočiti velika jata kako polako krstare, izazivajući samom svojom pojavom navalu uzbuđenja u svakom ribolovcu koji peca mirne vrste riba. Karakteristično je da su sve jedinke u jatu iste veličine, bukvalno kao da su izašle iz kalibratora, a kada ih nešto uplaši, masovno iskaču iz vode, što može izgledati zaista impresivno.
Ako pecamo tolstolobika, naš cilj je, naravno, da navedemo takvo jato ka svojoj »balerini«, ispod koje se nalaze primama i udice. Pre prvog zabacivanja isplativo je prihraniti šire područje kuglama veličine pomorandže, koje će biti takvog sastava i tvrdoće da će se raspasti pri udaru o površinu vode. Kao primamu možemo upotrebiti stari hleb, nakvašen i dobro isceđen, a potom izmešan sa mlekom u prahu i običnim belim pšeničnim brašnom. Vodite računa da ne stavite suviše brašna, jer će ono stvrdnuti kugle, pa će se hrana otvoriti tek na dnu, dok su naše udice u površinskom sloju! Prihranjivanje takvim kuglama dobro je ponoviti pri svakom novom zabacivanju jer time znatno povećavamo svoje izglede da privučemo jato.
NAJBOLJE SE ZA PECANJE »bika« na stajaćicama pokazao sistem usidrene »balerine«, i to tzv. obrnuti paternoster: klizeći uteg najbliži je mašinici, potom dolazi cevčica za koju je zakačen plovak, dok je na samom kraju osnovne strune kopča za koju se kači nosač »tehnoplankton tablete« ili hranilice i dveju udica. Plovak mora biti dovoljno veliki da težina tablete ili napunjene hranilice ne može da ga potopi.
Uobičajena dubina na kojoj nudimo primamu i mamac tj. rastojanje između udica i »balerine« je od 50 do 80 cm. Za pecanje na toj dubini »balerina« može biti fiksirana, ali vam predlažem da ipak sistem napravite tako da bude klizna, a da njeno kretanje ograničite odgovarajućim stoperom. Klizni sistem je dobar stoga što u slučaju potrebe možemo korigovati dubinu, tj. ponuditi mamac onoliko duboko koliko nam odgovara, pa i izbeći sloj pridnenog rastinja (pominjan u tekstu u prošlom broju Ribolova), te pecati tik iznad njega, u zoni gde osim tolstolobika mogu biti i babuške (neretko i kapitalne).
Takozvane nemrseće (antitengl, eng. »anti-tangle«) cevčice pokazale su se kao dobro rešenje protiv mršenja sistema pri zabacivanju, s tim što za kopču na cevčici ne kačimo uteg niti hranilicu (što se uobičajeno radi kada se peca dubinskim metodom), već »balerinu«. Ukoliko plovak nema fabrički napravljeno okce na donjem kraju »antene«, lako ćemo ga sami napraviti: u ključalu vodu nakratko uronimo donji kraj »antene«, pa ga nakon što zahvaljujući visokoj temperaturi omekša stisnemo ravnim kleštima dobijajući time »pločicu«. Zatim na plamenu upaljača ili sveće zagrejemo do usijanja vrh tankog eksera kojim ćemo prethodno napravljenu »pločicu« probušiti lako poput sira, čime smo dobili plovak koji možemo zakačiti na kopču na cevčici. Na sistem između cevčice i gumenog stopera treba staviti... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 531-)