Duga zima i nestabilno vreme odrazili su se na aktivnost većine ribolovno atraktivnih vrsta u Savskom jezeru (Adi Ciganliji), pa i bandara, koji je proradio kasnije nego što je uobičajeno. Uz to je ovaj borbeni mali predator ignorisao neke od varalica na koje je prethodnih godina u ovo doba veoma uspešno lovljen, ali su pravi posvećenici uspeli da uprkos svemu nađu formulu uspeha
Iako više volim da ciljano lovim grgeča u ranu jesen, i proleće ima svojih čari. Sezonu sam ove godine otvorio nešto kasnije nego što je uobičajeno, delom zbog obaveza, delom zbog lošeg vremena u onim danima kada sam mogao na pecanje, a delom i zato što je usled niskih temperatura mrest bandara zakasnio i protegao se skoro do kraja aprila. Ali na izmaku prošlog meseca je parenje na Savskom jezeru bilo konačno gotovo, pa su grgeči krenuli u potragu za hranom; lepo vreme i visok vodostaj su išli na ruku nama koji tu ribu lovimo ultralakim varaličarenjem, i ovog puta sam te povoljne uslove veoma dobro iskoristio.
U nekoliko navrata uživao sam u još uvek prohladnim, ali ukupno uzev predivnim jutrima na Adi Ciganliji, uz svež vazduh i tišinu koju remeti samo cvrkut ptica. U ovom delu sezone grgeč – osim što nastoji da nadoknadi težinu i snagu koje je izgubio tokom mresta, pa se intenzivno hrani – svojim ponašanjem nama ribolovcima ide na ruku i time što se grupiše u jata (za razliku od jeseni, kada sve iole veće jedinke love samostalno). Ta jata, koliko sam zapazio, po pravilu broje od 5 do 15 jedinki, koje često do obale doprate svoje krupne srodnike dok ih zamaramo i privlačimo, a sve to, kao i patroliranje grgeča uz travu, u potrazi za hranom, u izuzetno bistroj vodi Savskog jezera savršeno se jasno vidi ukoliko nema vetra ili kiše.
U PRVOM IZLASKU, kao i uvek na početku prolećne sezone varaličarenja bandara, pecanje sam započeo malim gumenim Crazy Fish i Berkley nimfama, namontiranim na džig udice sa lakim glavama – težine od 2 do 4 g. Međutim, udaraca skoro uopšte nije bilo, što me je veoma iznenadilo, jer sam na te silikonce prošle godine imao dosta lepih ulova. Preorijentisao sam se na šediće od 5 cm, postavljene na vorm udice, sa otežanjem čeburaška tipa od 3 g. Takve udice, koje možemo sakriti u telu »gumice« ili montirati tako da vrh bude priljubljen uz leđa silikonca i na taj način zaštićen od vegetacije, odlično su rešenje za ovaj period, u kom već ima dosta trave i algi, koje iritiraju ribolovce i otežavaju pecanje neprestano se kačeći na otvorenu udicu. Zbog skeptičnih kolega, koje to još nisu probale, napominjem da realizacija udaraca nije bitno gora nego sa potpuno otkrivenim udicama, a ni spadanja ribe nema mnogo više.
Vreme je ovog puta bilo vetrovito, što odgovara grgeču, ali može otežati zabacivanje i kontrolu varalica, pogotovo izuzetno laganih. No to najčešće možemo rešiti ako se postavimo tako da zabacujemo niz vetar i privlačimo sistem pod takvim uglom da nam strujanje vazduha stvara što manji »stomak« na struni. A vrlo je važno to da vetar grgečima odgovara, što se potvrdilo i ovog puta.
Posle par sitnih »čvokanja«, usledio je strahovit udarac na šeda i na štapu je bio bandar od oko 30 cm, lep ulov za Adu Ciganliju u ovom periodu. Brzo sam ga fotografisao i vratio, a onda sam zabacio tamo gde mi je udario, u nadi da možda nisam »razbio« jato, iako se to vrlo često dešava kada se uhvati neka od većih jedinki. Dva-tri puta sam laganim pokretima iz zgloba cimnuo vrh štapa i povremeno namerno prevlačio varalicu preko kamenitog dna, ne bih li dodatno iziritirao bandare, i to mi je odmah donelo novi udarac, još jedne pristojne ribe, za 2 cm kraće od prethodne. Nakon toga se jato razbežalo, pa sam se malo pomerio i nastavio da tražim neko novo.
Kako se sunce sve više penjalo, tako se bandar povlačio dalje od obale; udarci više nisu bili toliko česti, a i javljale su se sve manje ribe, pa mi nije bilo žao što sam zbog neodložnih obaveza morao da krenem sa vode posle oko sat i po pecanja, tokom kojih sam ulovio desetak grgeča.
USLEDILO JE NEKOLIKO SUNČANIH dana, te se voda ugrejala, što je nagoveštavalo da bi bandar mogao postati još aktivniji, pa sam prvu priliku iskoristio da još jednom odem na jezero u ranim jutarnjim satima. Opet je bilo vetra, ali je grgeč, na moju sreću, postajao sve aktivniji kako je vreme odmicalo.
Ovog puta nisam eksperimentisao već sam bacao Keitech Easy Shiner u »Ayu« dekoru, koji mi je ostao na štapu od prethodnog pecanja, i taj šedić je ovog dana bio pun pogodak. Ulovi su se nizali jedan za drugim, a za divno čudo malih grgeča nije bilo ni na vidiku, te su prosečni bili oni od 20 do 30 cm. No kako su udari vetra bivali sve jači, napravio sam pauzu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 533-)