Fider jeste prevashodno tehnika dubinskog ribolova, kojom ribe i hranimo i lovimo na dnu ili samo malo iznad njega. Ali odavno su izmišljene i hranilice koje po padu na vodu ostaju na površini i omogućavaju nam da ribu privučemo u gornji sloj vode i lovimo u njemu. One su posebno primenljive na stajaćicama, a naročito na šaranskim revirima »uhvati i pusti« tipa, na kojima nam mogu doneti i fantastične ulove
U poslednjih dvadesetak godina prisustvujemo ogromnoj ekspanziji fider tehnike. To se, pri tom, ne odnosi samo na povećanje broja onih koji na taj način pecaju, već i na stalno pojavljivanje novih varijanti prezentacije mamca i lova ribe uz pomoć hranilice, po čemu je fider daleko najdinamičnija tehnika, sa stepenom inovativnosti uporedivim sa onim koji je početkom devedesetih godina karakterisao moderni šaranski ribolov.
DOK STARIJE TEHNIKE, poput klasične dubinke, meča ili bolonjeze plovkarenja, napreduju ustaljenim koracima, tj. bez revolucionarnih pomaka, fiderisanje (koje je mlađe od svih pobrojanih vidova ribolova) evidentno još nije iscrplo ceo prostor za razvoj. Jedan od glavnih razloga za to leži u činjenici da još nisu ni izbliza istrošene sve mogućnosti menjanja i inoviranja hranilica, glavnog elementa fider ribolova, koji omogućava prezentovanje najrazličitijih vrsta primama na raznim daljinama i dubinama, tj. u vodama svih tipova (i slatkim i slanim) i za gotovo sve vrste tzv. mirnih riba, pa i za neke svaštojede koji se hvataju i varaličarenjem i mušičarenjem, a i na prirodne mamce.
Ovog puta reći ću nešto o varijanti fidera koja se zapravo najviše razlikuje od dubinskog ribolova. Naime, dok u pecanju dubinskom tehnikom uvek imamo otežanje koje je na dnu (bilo da je olovo ili hranilica, koja nekada i ne mora imati dodatni uteg), u fideru, osim najčešće korišćenih hranilica, koje leže na dnu, postoje i one koje su plivajuće, pa nam omogućavaju prezentaciju i primame i mamca u raznim slojevima vode, od površine do dna. A koliko to pomeranje naše ponude po visini vodenog stuba može biti efikasno, najbolje znaju moderne šarandžije koje u ovom delu godine posebno uspešno love zig-rig prezentacijom, sa otežanjem na dnu, ali sa mamcem izdignutim na samu površinu ili više metara iznad dna, te sa primamom koja se pravi i baca tako da sporo tone i dugo se zadržava u blizini mamca, u gornjem ili srednjem sloju vode.
PLIVAJUĆE HRANILICE OMOGUĆAVAJU nam, dakle, da mamac (i primamu) plasiramo u bilo kom sloju vode, čime izbegavamo neke napasnike koji često haraju na samom dnu (poput cverglana ili glavoča – »peša«), a hvatamo ribolovno atraktivnije vrste (šarana, deveriku i razne njene bliske srodnike, babušku, crvenperku, bodorku, više morskih vrsta...), koje se neretko dižu u gornje slojeve, čineći čekanje da se jave na dnu potpuno neproduktivnim.
Plivajuće hranilice pravi više firmi, ali se sve mogu svrstati u dve grupe: 1. hranilice magot tipa (za crviće) i 2. otvorene hranilice. Prve, kako im i ime kaže, namenjene su prvenstveno za primamljivanje crvima, pa imaju zatvoren donji kraj i rupe sa strane, a u njih se (najčešće kao dodatak crvima) mogu stavljati i mikropeleti, sitno zrnevlje i »stik miks« – specijalna vrsta brašnaste primame, koja se najčešće koristi za punjenje PVA kesica, tj. ne vlaži se, a u dodiru sa vodom pravi »oblak« i širi aromu i hranljive čestice. Druge imaju otvoren donji kraj i telo kaveznog tipa, a predviđene su pre svega za klasične brašnaste prihrane i pelete.
Zajedničko im je to da sa gornje strane imaju plastičnu »kupolu« jarke boje, koja održava hranilicu na površini i ujedno omogućava da njenim pokretanjem (ili nestajanjem pod vodom) registrujemo trzaj, tj. uzimanje mamca. Ove hranilice najčešće imaju ugrađenu i malu vrtilicu, preko koje se montiraju na osnovnu strunu, mada se mogu kačiti i direktno (što se po pravilu radi onda kada smo uvereni da neće biti potrebe da hranilicu menjamo tokom ribolova). Uglavnom su aerodinamičnog oblika, a neke na telu imaju i krilca (poput »raketa« za prihranjivanje ili marker-plovaka) kako bi što dalje letele.
KAO I SVE DRUGE hranilice i ove se mogu modifikovati, po sistemu »uradi sam«, na različite načine... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 534-)