Nebrojeno mnogo puta deslo se i najboljim ribolovcima da na izuzetno bogatoj vodi love mnogo slabije nego što su navikli. Dogodilo se to nedavno jednom od naših najboljih fideraša, koji je satima uporno tražio način da pokrene šarane, i trud mu se na kraju ipak i te kako isplatio
Nakon prva dva kola ekipne lige Srbije u disciplini fider, odlučio sam da kao i obično posle većih takmičenja odem na jedan neobavezni jednodnevni ribolov na neko od jezera u blizini Beograda, kako bih se maksimalno opustio, oslobodio stresa i pritiska i odmorio od svega ostalog što neminovno donose takva nadmetanja. Izbor je pao na revir Mika Alas u beogradskom prigradskom naselju Krnjača, i to na tzv. Malo jezero, koje obiluje krupnom babuškom i veoma borbenim šaranima, po temperamentu i snazi nimalo nalik većini njihovih srodnika iz mnogih drugih »uhvati i pusti« jezera. A kako ovu neveliku stajaćicu osim pristupačnih obala krasi i natprosečno lep ambijent za vode tog tipa, pozvao sam devojku da mi se pridruži ne bismo li zajedno uživali u lepom danu, daleko od gradske gužve i buke.
Na jezero smo stigli oko šest sati ujutru, a ja sam odmah počeo sa pripremama za pecanje, ali bez velike žurbe. Pre sklapanja štapova i razmeravanja strune nakvasio sam hrane na koje ću pecati. Kao što najčešće činim kada se opredelim za metod fider, poneo sam dve različite primame – prva je napravljena od izmrvljenih halibut peleta, pa sadrži dosta ribljeg ulja i jakog je mirisa, dok je alternativa bila mešavina jedne od brašnastih primama niškog Golden Fisha sa mikropeletima neutralne arome, koju sam spremio za slučaj da ribi miris halibuta i velika koncentracija ulja u primami budu prejaki, te da ih odbijaju umesto da ih privlače.
KAO I OBIČNO, ODABRAO sam dve daljine na kojima ću pecati – prva je na polovini jezera, tik uz »ostrvo« trske, a druga u drugoj obali, opet uz samu trsku i razni podvodni krš, u koji se riba rado zavlači instinktivno tražeći zaklon. Rešio sam da preskočim početno hranjenje, tj. da u prvih pola sata pecam samo sa primamom na hranilici i da tako »ispitam« kako riba reaguje, pa da tek nakon toga pristupim prihranjivanju, ako procenim da je potrebno. Razlog za to veoma je prost – uvek možemo dodatno nahraniti kada uvidimo da bi to moglo biti od koristi, ali nikako ne možemo izvaditi hranu iz vode ako riba loše radi, što je ovog dana i bio slučaj, kako će se kasnije videti.
Iz činjenice da u tih prvih pola sata nisam imao nijedan udarac, što je za ovo jezero veoma čudno, bilo mi je potpuno jasno da je ribu nešto »preseklo« i da je vrlo verovatno da će biti velikih problema da se išta uhvati, ali sam, naravno, rešio da takvu ekstremnu situaciju iskoristim, tj. da probam da i za nju nađem rešenje. Obavio sam početno hranjenje na manjoj daljini (kod »ostrva« trske) i ostavio to mesto za kasnije, a sve vreme sam i dalje pecao na »gornjoj« daljini, tj. u drugoj obali.
TEK NAKON 45 MINUTA imao sam prvi trzaj, koji mi je doneo krupnu babušku. Na ovom jezeru po pravilu posle prvog udarca kreće serija, kao na tekućoj traci, ali ovog puta to nije bilo slučaj – na naredno uzimanje mamca i ulov čekao sam skoro pola sata. Kada sam definitivno shvatio da riba nije pri apetitu i da »pipavo« grize, procenio sam da će najbolje biti da do kraja pecam štapom Trabucco Inspiron, dužine 3,6 m i deklarisane težine bacanja 90 g, koji je mekan, tj. izrazito parabolične akcije, pa riba sa njega vrlo retko spada.
Odlične AS Method hranilice sam punio u kalupu iz asortimana te obrenovačke firme, a udice i predvez sam izabrao po istom kriterijumu kao i štap, prilagođavajući se nežnom uzimanju mamca, pa sam koristio upredenu strunu prečnika 0,10 mm i udice VMC 7019 i VMC 7016, u veličinama 14 i 16.
KAO I UVEK KADA JE RIBA gotovo potpuno neaktivna, i ovog puta su glavni faktori uspeha bili što preciznije zabacivanje sistema i pravilna prezentacija mamca. A koliko je riba bila nezainteresovana za kretanje i za jelo najbolje pokazuje to što za ceo dan nisam imao bukvalno ni jedno jedino pipanje mamca u tački u koju sam bacio veću količinu prihrane. Na većoj daljini sam hranilicu (na koju sam postavljao namamčenu udicu)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 535-)