Prve nedelje po prestanku zabrane lova bucova donele su povremeno i dobre ulove, ali uglavnom samo u ranim jutarnjim satima, i to na mestima sa većom dubinom i osrednjim protokom, na kojima se riba javljala na kruškaste voblere i silikonske glavinjare, ali povremeno i na šedove i tvistere
Bucovdžije su konačno dočekale kraj lovostaja na omiljenu grabljivicu. Odužila se ovog puta nekako ta dvomesečna pauza, a pred kraj zabrane za malo nam je izmakao period za pecanje vrlo povoljnog zamućenja reka, uslovljenog obilnim kišama. Srećom, deo te pomute Dunava iskoristili smo odmah po isteku lovostaja, i to u Golupcu.
Dunav je na području Golupca u drugoj polovini juna bio još uvek mutnjikav, visok i sa solidnim protokom vode. Sasvim očekivano, bucovski cugovi su počinjali rano, ali ne baš u prvi cik zore, već oko 4,10-4,15 č. U ovom periodu, cug je bio praćen i raubovanjem bucova po površini, te ih je bilo lako locirati. Kako u Golupcu u zoru gotovo redovno duva vetar (neuporedivo češće košava, ali je ovih dana to bio severac), zbog daljeg i preciznijeg zabacivanja koristili smo kruškaste voblere duge do 5 cm, na koje smo solidno hvatali bucove težine do 1 kg. Nažalost, iako intenzivni, cugovi su trajali veoma kratko. Na primer, na prvom izlasku posle lovostaja, Ćira i ja smo od 4,15 do 4,45 upecali sedam bucova, i imali bar još petnaestak promašaja, udaraca i spadanja.
NAGLI PREKID CUGA signaliziran nam je i prestankom rauba, a pokušaji da bucove lovimo drugim tehnikama nisu nam ništa ozbiljnije donosili. Kako je dnevna svetlost postajala sve intenzivnija, a vetar sve slabiji, pribegavali smo prezentacijama kojima smo morali prevariti sve opreznije bucove: dodavali smo strimere na tankim najlonima, bacali površince, potom male glavinjare koje smo vodili najbrže što se može... Sve to davalo je slabe rezultate, pa nam je preostajalo da brzo menjajući mesta eventualno negde prevarimo ponekog »dežurnog« bucova.
SREĆOM, NA SAMOM POČETKU druge polovine juna, dok je Dunav još bio blago zamućen, mogao se još uvek loviti i smuđ sa obale. Najbolje smo ga dobijali od 5,00 do 7,00 č, a birali smo mesta sa velikom dubinom i prosečnim protokom vode. Koristili smo šedove i tvistere na glavama od 15 do 20 g, kao i glavinjare iste težine. (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 536-)