Rasprave o dekorima veštačkih mamaca stare su koliko i samo varaličarenje. Mnogo toga u vezi sa bojama i reakcijama riba na njih nije nam do kraja jasno, pa samo nagađamo i naslućujemo odgovore na razna pitanja, uključujući i ono o razlozima što su u toplijem delu godine zelene varalice izrazito efikasne za mnoge vrste
Odavno su ribolovci primetili da uspeh u pecanju često u velikoj meri zavisi od toga koji mamac koriste. To je normalno, jer je sve ribe najlakše navesti da uzmu ono čime se trenutno (najviše) hrane. Zato se klen tokom leta, primera radi, odlično peca na razno voće koje raste na obalama reka, pa pada u vodu, ali i na insekte koji u njoj provode najveći deo života ili se u njoj nađu. Isto tako, sve grabljivice, ako ih pecamo na žive ribice, najradije uzimaju jedinke one vrste koja u datom momentu preovlađuje u njihovoj blizini... Dakako, bitna je i veličina mamca, jer riba po svoj prilici instinktivno najbolje reaguje na potencijalni plen koji i dimenzijama i oblikom najviše odgovara onome što joj je tog časa na jelovniku.
KAD JE REČ O BOJI VEĆINE prirodnih mamaca, za ribolovce nema nedoumica jer se koriste onakvi kakvi jesu, tj. ne farbaju naknadno, a među onima koji se boje iskristalisali su se neki favoriti, najčešće u bojama koje odgovaraju nekoj ribljoj hrani (npr. beli mesni crvi se najčešće boje u razne varijante crvene i u žutu, kukuruz šećerac u crvenu). Međutim, o tome kakve boje treba da budu veštački mamci, zavisno od situacija u kojima ih koristimo, postoje razne pretpostavke, manje ili više utemeljene, tj. potkrepljene zapažanjima iz prakse. Široko je prihvaćen stav da u mutnoj vodi dobre rezultate daju mamci u drečavim bojama, koje riba lakše može da uoči, ali je takođe nepobitno utvrđeno da veoma upadljivi dekori nekada ribu i u izrazito bistroj vodi pre isprovociraju na napad nego oni neupadljivi, iako u takvim uslovima izvesno predator može videti i prirodno obojen plen (koji, uostalom, ne registruje samo čulom vida već i bočnom linijom, te čulom mirisa).
ZBOG SVEGA TOGA PRI IZBORU mamca nije loše razmisliti i o njegovom obliku, veličini i boji, imajući pri tom u vidu, kad god je to moguće, ono što se tog momenta dešava drugim ribolovcima u okruženju i što se može zaključiti iz njihovih ulova, kao i iz ponašanja riba, a eventualno i iz analize sadržaja onoga što izbace nakon što ih ulovimo. Sve nam to može nekada dati i na prvi pogled neočekivane smernice, koje nas mogu dovesti do dobrog rezultata, kao što se vidi sa slika objavljenih uz ovaj prilog.
Direktna inspiracija za pravljenje ove rubrike bilo mi je zapažanje prijatelja i kolege Zorana Vijatova, pasioniranog varaličara i konstruktora silikonskih glavinjara Percamax Dreamlures. Kada je na površini Begeja primetio amure kako skupljaju alge i komade vegetacije koje voda nosi, ovom vrsnom i eksperimentisanju sklonom ribolovcu palo je na pamet da proba da nekog od njih prevari bacajući im ispred nosa zelenu glavinjaru Mrgud od 8 g. I kao u najneverovatnijim ribolovačkim pričama, uspeo je da za kratko vreme uhvati, potpuno regularno... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 537-)