U donjem toku Zapadne Morave ribolovci najviše pecaju skobalja i drugu belu ribu mrenskog regiona. Ali pojedini ljubitelji fider tehnike u najtoplijem delu sezone uživaju i u ciljanom pecanju babuške, koje može biti veoma interesantno i uspešno
Veoma topli dani, a sve kraće i svežije noći pokazatelji su da leto ulazi u svoju drugu polovinu. Upravo taj period, tj. kraj jula i početak avgusta, svake godine odvojim za nekoliko pecanja babuške fider tehnikom na Zapadnoj Moravi, jer su izgledi da takav ribolov bude uspešan vrlo realni.
IAKO VIŠE VOLIM JUTARNJI ribolov, prvog dana sam na reku otišao oko pet sati posle podne, jer sam prethodnih godina baš u kasno popodne i pred mrak imao u nekoliko navrata nalete malih šarana (težine 1-1,5 kg), koji fiderisanje na Zapadnoj Moravi umeju da učine i te kako zanimljivijim. Ovoga puta, međutim, nije ih bilo, ali je pecanje uprkos tome bilo dinamično.
Čim sam odabrao mesto, u posudu sam usuo kilogram primame Van den Eynde Catch, koja mi se najbolje pokazala za moravske babuške, nakvasio je i temeljno promešao, a onda je ostavio da dobro upije vodu dok pripremim pribor i sondiram dno. Iako taj teren dobro poznajem, pre svakog pecanja temeljno ga »prepipam« sistemom sa olovom a bez udice, jer rečna matica donosi razni krš i pravi promene na dnu, pa je od velike koristi utvrditi gde je pojas mulja, da li su se eventualno pojavile neke nove stene ili su stare zasute, je li vodena struja donela neko granje ili panj itd. Sve to sondiranjem možemo utvrditi, pa i ustanoviti gde bismo mogli očekivati krupnije ribe a gde sitnije, gde treba da pazimo da nam sistem ne zapne za neku prepreku itd.
KADA SAM ISPITAO TEREN i odabrao orijentir na drugoj obali kako bih bio siguran da po pravcu zabacujem maksimalno precizno, prosejao sam prvi put hranu, a potom i 2 kg teške zemlje, koju sam dodao kilogramu primame i sa njom dobro izmešao. Tu smesu sam dodatno nakvasio, ostavio na neko vreme da se vlaga ravnomerno rasporedi, sve još jednom prosejao, ubacio žive crviće i počeo sa ribolovom.
Pecao sam na daljini od 25 m, i premda se činilo da je tok spor, opredelio sam se za AS-ovu kaveznu hranilicu sa otežanjem od 50 g i »kramponima«, koju pri prosečnom letnjem vodostaju uvek koristim na tom delu reke kako bi što bolje držala dno. Riba je brzo počela da se javlja, a interesantno je da sam je od svih mamaca i kombinacija koje sam probao najviše dobijao na tri crva okačena na VMC Mystic 7005 udicu veličine 16 (vidi okvir Nezanimljiva glista).
PREDVEZ JE TAKOĐE IGRAO bitnu ulogu; počeo sam sa kraćim, tj. dugim tek oko 20 cm, što je u teoriji optimalno za lov babuške, koja je isprva i radila, ali je kasnije bolje reagovala na duži predvez, pa sam završio pecajući onim od 50 cm (zbog dosta krša u vodi i mogućnosti javljanja šarana udicu sam vezivao jakim i na krzanje prilično otpornim najlonom Formax Rig Master debljine 0,14 m).
Kako se veče bližilo, aktivnost babuške je slabila, a malo me je razočaralo i to što sam dobijao samo jedinke teške do 500 g, dok sam prethodnih godina na istom mestu lovio i kilašice. No za utehu sam imao i po nekoliko mrena i šljivara, koji su odlični borci, tako da uzbuđenja i uživanja u zamaranju riba nije nedostajalo.
VEĆ U ZORU PONOVO SAM izašao na isto mesto i odmah počeo sa pecanjem, jer prethodne večeri nisam potrošio svu hranu, pa nisam morao... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 539-)