Ka­da se po­me­ne pe­ca­nje gra­blji­vi­ca na plo­vak, ve­ći­na ov­da­šnjih ri­bo­lo­va­ca od­mah po­mi­sli na lov štu­ke na ne­koj sta­ja­ćoj vo­di. Me­đu­tim, u ne­kim de­lo­vi­ma Sr­bi­je i na re­ka­ma se lo­vi na »ba­le­ri­ne«. Vo­žnjom plov­ka tako se peca som, i to na raz­ne mam­ce, pa i na ma­le ža­be

U naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne mo­ji pri­ja­te­lji i ja oba­ve­zno bar ne­ko­li­ko iz­la­za­ka na Ju­žnu Mo­ra­vu po­sve­ti­mo lo­vu so­ma – ne­ko va­ra­li­com a ne­ko na pri­rod­ne mam­ce. Vo­do­staj je u ju­lu i av­gu­stu po pra­vi­lu mi­ni­ma­lan, a vo­da spo­ra i na­iz­gled mr­tva, po­go­to­vo to­kom »če­lo­pe­ka«, ka­ko na ju­gu Sr­bi­je zo­ve­mo pe­riod oko po­dne­va, ka­da je sun­ce naj­ja­če. Ali to mr­tvi­lo je sa­mo pri­vid­no, jer so­mo­vi ne­ret­ko pa­da­ju baš ta­da, usred da­na, ka­da se či­ni da ima naj­ma­nje lo­gi­ke da se ja­ve. Sa­mo tre­ba bi­ti is­tra­jan po ta­kvom te­škom vre­me­nu. Dok moj drug Jo­van, vr­sni mla­di va­ra­li­čar (o či­jem ću ume­ću i ulo­vi­ma pi­sa­ti u sle­de­ćem bro­ju Ri­bo­lo­va), for­si­ra ve­štač­ke mam­ce, ja kao i obič­no ra­di­je ko­ri­stim pri­rod­ne, a so­ma le­ti na re­ci, kad god je to mo­gu­će, pe­cam vo­žnjom plov­ka, na ži­vu ža­bu.

TE­RE­NI NA KO­JE IDE­MO na Ju­žnoj Mo­ra­vi je­su oni kod se­la Lo­ko­šni­ca, a me­đu nji­ma se iz­dva­ja lo­kal­nim pe­ca­ro­ši­ma odav­no od­lič­no po­zna­ti lo­ka­li­tet Ka­me­njar, gde i pri sa­svim ni­skom vo­do­sta­ju du­bi­na na po­je­di­nim me­sti­ma do­sti­že i pet me­ta­ra. Taj po­tes je du­ga­čak ne­kih 200 m i pro­seč­no du­bok oko dva me­tra pri ni­skom vo­do­sta­ju, a ot­pri­li­ke na sre­di­ni je se­dam­de­se­tak me­ta­ra dug deo od­se­če­ne oba­le, na kom je u vo­di za­vr­ši­lo ne­ko­li­ko ve­li­kih sta­ba­la sa sve ko­re­njem. Tu mo­že­mo »vo­zi­ti« plo­vak uz sam krš, is­pod kog je du­bi­na po­ne­gde i ce­lih (go­re­po­me­nu­tih) 5 m, a baš tu se so­mo­vi naj­če­šće i ja­vlja­ju.

ZA OVAJ EKS­TREM­NI RI­BO­LOV, u kom ne mo­že­mo ni okvir­no pret­po­sta­vi­ti ko­li­ka nam ri­ba mo­že uze­ti plov­ka­ro­škim si­ste­mom po­nu­đe­ni ma­mac, bu­du­ći da u Mo­ra­vi ima i so­mo­va »de­be­le« dvo­ci­fre­ne ki­la­že, naj­bo­lje je ko­ri­sti­ti ne­ki ša­ran­ski pa­ra­bo­lik sna­ge (kri­ve sa­vi­ja­nja) 3 lb ili čak 3,5 lb, a dug od 3,6 do 4,2 m, jer sa ta­kvim šta­pom mo­že­mo te­žak si­stem za­ba­ci­ti i pre­ci­zno i da­le­ko, a bez pre­ja­kog za­ma­ha, usled kog bi ma­mac sna­žno uda­rio o po­vr­ši­nu vo­de i oša­mu­tio se, ugi­nuo ili mo­žda čak spao. Ja sam pret­hod­nih ne­de­lja ko­ri­stio te­le-karp štap od 3,6 m, te­ži­ne ba­ca­nja do 80 g, i ma­ši­ni­cu Spro Blue Arc 9400, sa upre­de­nom stru­nom preč­ni­ka 0,25 mm.

PLOV­KA­RO­ŠKI SI­STEM KO­JI ko­ri­sti­mo na Ju­žnoj Mo­ra­vi za lov so­ma kraj­nje je prost. Na osnov­nu stru­nu se na­vla­či plo­vak ti­pa »ba­le­ri­na«, no­si­vo­sti iz­me­đu 15 i 40 g, naj­če­šće kli­ze­ćeg ti­pa, pa olo­vo od­go­va­ra­ju­će te­ži­ne (po pra­vi­lu od 10 do 25 g) i na kra­ju ve­ći­na ko­le­ga di­rekt­no ve­že ne­ku ja­ku jed­no­kra­ku udi­cu, ve­li­či­ne od 1 do 2/0... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 539-)

 

 


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...