Naš specijalista za ribolov na manjim vodama izašao je posle dužeg vremena na Savu i u teškim uslovima pokazao da i te kako ume da se snađe i na velikoj reci, da pronađe ribu, te da odabere tehniku, sistem, hranu i mamce kojima će ostvariti lep ulov
Veliki broj kolega sa kojima kontaktiram, a koje viđaju moje slike iz ribolova na Tamišu, kanalima, dunavcima itd. i čitaju tekstove koje o tome pišem, postavlja mi isto pitanje: »Pecaš li ti uopšte na Savi i Dunavu?«. A ja, iako živim u Beogradu, dakle vrlo blizu tih dveju velikih reka, uglavnom idem na nešto dalje i manje vode. Jedan od razloga je taj što sam se mnogo puta uverio da je na Dunavu i Savi teško naći ribu, čiji rad, uz to, mnogo zavisi od vodostaja (sa njegovim povećavanjem riba se aktivira, i obrnuto). Osim toga, nemam mnogo strpljenja za nadmudrivanje sa glavočima (»peševima«), koji umeju da kao mahniti navale na mamce ponuđene pri dnu kad god pokušamo da prihranom privučemo neku krupniju ribu. Ali prvog martovskog jutra odlučio sam da napravim izuzetak, jer je prethodnih dana Sava nadošla i bila izuzetno visoka, a od nekoliko kolega sam čuo da se može uloviti poneka bela, pa sam krenuo na jedno izgledno mesto malo izvan grada, na kome je moguće lepo pecati fider tehnikom.
POSLE KIŠNE NOĆI I VETROVITIH dana osvanulo je mirno jutro; dok sam se raspakivao, posmatrao sam glatku površinu vode, koju su ribe remetile povremenim iskakanjem, odajući tako svoju aktivnost, što je u meni dodatno probudilo strast i želju za novim ribolovačkim uzbuđenjima.
Kao i obično u ovakvim prilikama, pripremio sam dva fider kompleta, i to sa osnovnim najlonom Spro Carp Feeder od 0,18 mm, predvezom od monofila Colmic Fendreel debljine 0,125 mm, kaveznim AS hranilicama od 30 g i udicama Gamakatsu 2210, veličine 16... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 397-)