Čak i onda kada je bela riba u velikim količinama grupisana u nekom zimovniku, nije je uvek lako navesti je da jede, jer u hladnoj vodi ume da bude nezainteresovana za našu ponudu i da vrlo mrljavo uzima čak i male mamce. Ali malo eksperimentisanja i strpljenja i ovog puta dali su željeni rezultat
Iako me je vremenska prognoza za 15. februar obeshrabrila do te mere da sam čak pomišljao da odustanem od planiranog pecanja, želja za uživanjem i dozom adrenalina je prevladala, pa sam u rano jutro krenuo sa drugarom Đorđem Ćurčićem u pravcu Pančevačkog rita. Usput smo se dogovarali gde da idemo, žaleći se na veoma mali izbor izglednih terena, jer znamo da je iz godine u godinu sve teže naći mesto gde je riba aktivna, a koje ribokradice nisu ispregrađivale mrežama. Posle razmatranja raznih opcija, nekako smo se dogovorili da odemo na Tamiš u Opovu, tačnije na lokalitet Vir, poznati zimovnik, ali nažalost, poslednjih sezona (a ove pogotovo), i veliko stecište grabuljaša i nesavesnih dubinkaša i varaličara koji love smuđarke ispod svake mere...
Na vodu stižemo oko sedam sati i zatičemo podosta ribolovaca, iako vreme nikome ne ide na ruku – duva vetar, a u međuvremenu je počela i kiša, tako da teško može da bude neprijatnije. Đorđe predlaže da pecamo na plovak, a ja prihvatam, premda nisam oduševljen tom idejom. Pripremam primamu mešajući hrane Babuška i Deverika iz asortimana 100% Catch, pa toj smesi dodajem mesne pelete i trećinu teške zemlje kako bih je otežao. Plasiram primamu, zabacujem i odmah dobijam crnooku deveriku, a nedugo zatim ribu iste vrste hvata i Đorđe. Na našu žalost, to je bilo sve što smo tog dana upecali na plovak.
Posle skoro dva sata bezuspešnog pokušavanja da istom tehnikom ulovim bar još neku ribu, odlučujem da se preorijentišem na fider. Za početak sam pripremljenoj hrani dodao još mikropeleta i kilogram 100% Catch Deverike, a kako nisam sipao vodu, time sam smesu učinio suvljom i nešto rastresitijom, što mi je i bio cilj.
Na sistem sam namontirao kaveznu hranilicu AS sa otežanjem od 30 g (mada bi i neka malo lakša verovatno bila dovoljna jer voda nije bila brza). Osnovni najlon bio je Trabucco Feeder prečnika 0,18 mm, a na kraj predveza od monofila Colmic Fendreel debljine 0,145 mm vezao sam udicu VMC Perfection Quiver Feeder veličine 14 (probao sam kasnije da pecam i sa većim, ali je to donosilo samo promašaje, pa sam se brzo vratio na početnu veličinu) ... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 396-)