Suprotno uvreženom mišljenju, šaran se na našim velikim rekama ne lovi samo u najtoplijem delu godine. Na dobro odabranom mestu, uz pravilan pristup prihranjivanju i dobar izbor mamca možemo tu ribu uspešno pecati i u najhladnijem delu godine, a pogotovo ako je zima blaga poput ove, koja se već bliži kraju
Zima, ionako blaga, sad je očigledno i na izmaku. Kraći period veće hladnoće u januaru doveo je do pada temperature Dunava na 1,8 do 2° C, što je i normalno za to doba godine, ali se voda već znatno zagrejala u odnosu na taj ovosezonski minimum, pa i ribe poput šarana, koje vole znatno više temperature, počinju da se hrane i moguće ih je loviti, naročito ako ih neki nadolazak reke dodatno pokrene
.
Porast vodostaja i brzine protoka su od velikog značaja za zimski lov šarana, jer ga podstiču da prilazi obali čak i kada je temperatura vode ispod 5° C. U ovom periodu šaran nije sklon velikim migracijama, već se drži prostora u kom je mirovao. Nemojte zato očekivati da će da ulazi u male rukavce i da ćete ga tu dobiti, ali ukoliko je po manjem vodostaju bio 100-200 m od obale, u nekom udubljenju, sa porastom može prići i na 15-20 m od nje – ako je dubina od oko 3,5 do 5 m, i ako na dnu ima njegove glavne prirodne hrane, tj. školjkama obraslog sitnog granja, te uz njih gamarusa i krvnih crva.
TAMO GDE SE JAVLJAO u kasnu jesen, tj. novembru i decembru, šaran se zadržava i preko cele zime i početkom proleća. Kada temperatura vode padne ispod 4,5° C (što se obično dešava krajem decembra) šaran znatno slabije uzima hranu nego dok je njegova životna sredina toplija. A ako već niska temperatura za nekoliko dana sklizne za nekoliko stepeni (npr. sa oko 6º C na 3° C), bolje je ne ići na ovu ribu, jer su tada šanse da je uhvatimo ravne nuli, budući da ona, kao hladnokrvno biće, kom uz to letnje temperature odgovaraju mnogo više od zimskih, u opisanim ekstremnim uslovima nagonski štedi energiju i ne upušta se u traženje hrane. Ali zato, ako je temperatura danima ista, ima izgleda da nam se šaran javi na mamac čak i ukoliko voda nema više od 2,5° C. Ipak, imajte u vidu da će u takvim uslovima hranu tražiti najviše sat vremena dnevno. Već porast sa 2,5 stepena na 5° C veoma pozitivno utiče na šaranovu aktivnost i on počinje češće da se hrani, jer mu ta temperatura, duplo veća od minimalne, dođe kao »banja«. Potvrdu te teorije dobio sam mnogo puta, jer mi se dešavalo da februarski šarani koje uhvatim na Dunavu, u vodi temperature od 3 do 5° C, izbacuju svarene i zdrobljene bojlije u takvim količinama kao da je sezona na vrhuncu. Ali šaranov apetit bez dileme zavisi i od toga čime ga i kako hranimo... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 396-)