Jesenji ribolov na Drini može biti veoma uspešan jer su zavisno od odabranog mesta, prihrane i mamca u ovom periodu mogući odlični ulovi krupnih primeraka bele ribe. Naš vrsni plovkaroš i višestruki reprezentativac Srbije nadao se pre svega skobalju i plotici, a mimo očekivanja nalovio se veoma lepih mrena
Gust raspored međunarodnih i domaćih nadmetanja u septembru nije mi ostavljao skoro nimalo vremena za slobodan ribolov. Tek prvih dana oktobra, po okončanju još jedne veoma uspešne takmičarske sezone, konačno sam uspeo da odem na odavno planirani ribolov na Drini blizu Malog Zvornika, na terene na kojima sam rado pecao a nisam ih posetio dve-tri godine.
Tokom puta sam na internetu proveravao vodostaj, na osnovu koga i biram mesto. Pošto on veoma često oscilira na ovoj reci, potrebno je stati na takvu poziciju na kojoj se može uspešno pecati i po višoj i po nižoj vodi. Bitno je pri tom da po veoma niskom vodostaju odabrano mesto ima bar malo toka, pošto se skobalj, plotica i mrena retko zadržavaju tamo gde voda ne teče, ali je važno i da tok ne bude previše brz kada ona poraste, kako bismo mogli da kontrolišemo plovak, a i zato da bi se primama bar neko vreme zadržala na mestu na koje je bačena.
KADA JE VODA IZRAZITO BRZA, što je na Drini čest slučaj, neophodno je da primama bude kompaktna kako bismo mogli da formiramo kugle koje možemo da plasiramo daleko a da se ne raspadnu i, što je još bitnije, da se u toj brzoj vodi otapaju što je duže moguće. Zato sam na 3 kg primame dodao 6 kg teške zemlje i tu smesu navlažio sa nešto više vode nego što bih dodao na nekim sporijim rekama. Kada bismo tako prevlaženu kuglu plasirali na nekom mestu sa slabijim tokom, ne bi imala baš nikakav efekat, ali na rekama poput Drine upravo su takve poželjne. Voda polako spira kuglu, pa komadići primame, te mrvice krupne šarene prezle i crvići polako počinju da se odvajaju i tako privlače ribu koja se nalazi nizvodno, a koja prateći taj trag posle nekog vremena dolazi baš na hranjeno mesto. Ovoga puta sam zamešao slatku primamu, pošto sam očekivao da će najaktivniji biti skobalj i plotica, ali se ispostavilo da je mrena bila dominantna, tako da je vrlo moguće da bi ulov bio još bolji da sam se odlučio za slanu varijantu, tj. za neku hranu sa aromom sira. Kao dodatak sam spremio i litar crvića ulepljenih sa 2 l sitne rizle, od čega sam formirao male kugle, koje sam bacao svaki put nakon što bih plasirao nekoliko kugli primame.
NAMONTIRAO SAM KLASIČAN rečni sistem, sa plovkom nosivosti 6 g i isto toliko teškom olovnom suzom, predvezom dužine oko 70 cm i debljine 0,12 mm, te udicom veličine 14. Kod ovakvih pecanja je veoma važno naći poziciju gde je dubina jednaka u liniji dugoj bar 15-20 m, po mogućstvu i više, a kad je reč o daljini na kojoj ćemo pecati – najbolje je ako plovak možemo da plasiramo na liniju razgraničenja (tj. »prelamanja«) sporije priobalne struje i matice.
POSLE TRIDESETAK MINUTA IMAO sam prvu ribu na štapu i koji sekund nakon što je zagrizla po specifičnom sam načinu borbe znao da je to krupna mrena. Za razliku od skobalja i plotice, koji tokom borbe brzo menjaju pravac i dubinu, mrena se sporo kreće, stalno se držeći dna. A kod pecanja mrene najviše volim baš tu njenu snagu i borbenost, budući da sa komadima od oko 2 kg... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 543-)