Poneki bucov ume da iznenadi varaličare sa ravničarskih vodotoka tokom zime, udarajući na sporo vođen veštački mamac, namenjen drugim predatorima (smuđu, štuki, bandaru...). Ali početak 2014. doneo je na nekim terenima, zahvaljujući neočekivano toploj vodi, neočekivano dobre ulove jedinog isključivog grabljivca među ciprinidima.
Iako se tokom zime skoro nikada ne javlja karakterističnim raubovanjem na površini, bucov je aktivan i tokom ovog godišnjeg doba, tim više što je voda toplija, tj. što je njena temperatura bliža desetom podeoku Celzijusove skale. Tokom minulog decembra i velikog dela januara, prirodni uslovi za pecanje ovog atraktivnog grabljivca bili su veoma dobri, pa je lepih ulova bilo na mnogim vodama (Tamišu, Savi, Dunavu, Toploj Mlavi, Begeju, pojedinim kanalima...), i to ne obavezno na mestima koja su tradicionalno izdašna preko zime, nego i na nekima na kojima bi se pre mogli očekivati u proleće, leto ili jesen.
Osim oko uliva toplije vode (iz industrijskih postrojenja, manjih vodotoka, gradskih kanalizacija i sl.), bucov se dobijao na mnogim nešto dubljim mestima sa relativno sporim tokom, posebno na onima na kojima se okupljala sitna bela riba, očigledno poremećena skoro prolećnim vremenom i temperaturama, a dobre rezultate su pojedini varaličari postizali i blizu zimovnika.
Najviše udaraca donosilo je prilično sporo vođenje, kako ravnomerno, tako i skokovito, a najvažnije je bilo dobro odabrati mesto i vući veštački mamac kroz sloj vode u kom se bucov u datom trenutku hranio (što je često bilo pri dnu, ali nekada i znatno iznad njega, u srednjem sloju). Nekoliko specijalista sa kojima smo razgovarali primetilo je da je riba najčešće udarala na varalicu koja bi se našla sasvim blizu dna ili malo iznad njega, pa se dešavalo da na strimer ili malog silikonca reaguje znatno slabije kad je podignut četrdesetak centimetara iznad glavnog mamca nego kad mu je 10-20 cm bliži.
Budući da je zbog odsustva padavina većina voda ciprinidnog regiona bila izrazito bistra u dosadašnjem delu zime, pa je oštrooki grabljivac mogao dobro da vidi potencijalni plen, korišćenje predveza od neupadljivog i ne predebelog najlona ili fluorokarbona po pravilu je donosilo bolje rezultate nego vezivanje mamaca direktno za pletnicu ili osnovni najlon drečave boje i većeg prečnika... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 342-)