Kec iz rukava

Ka­da sa pa­dom tem­pe­ra­tu­re vo­de sit­na be­la ri­ba i cver­glan po­sta­nu ma­nje ak­tiv­ni, a ša­ran in­stink­tiv­no ose­ti po­tre­bu za sku­plja­njem ener­gi­je za pred­sto­je­ću zi­mu i mrest ko­ji će na­kon nje usle­di­ti, pra­vo je vre­me da »kra­lju ci­pri­ni­da« po­nu­di­mo jed­nu od nje­go­vih po­sla­sti­ca do ko­je u to­pli­jem de­lu go­di­ne od broj­nih ma­njih kon­ku­re­na­ta ve­o­ma te­ško mo­že da do­đe

Op­šte je po­zna­to da je me­sni crv je­dan od naj­če­šće ko­ri­šće­nih i naj­za­stu­plje­ni­jih ma­ma­ca za lov ri­be. Na na­šem pod­ne­blju upo­tre­blja­va se u svim teh­ni­ka­ma lo­va na ci­pri­ni­de. Iako ta lar­va mu­ve za raz­li­ku od dru­gih vr­sta cr­va i zglav­ka­ra ko­ji­ma se ri­ba pri­rod­no hra­ni ne ži­vi u vo­di, ri­ba je od­mah de­tek­tu­je kao iz­vor hra­ne, tj. kao za­lo­gaj ve­li­ke hran­lji­ve vred­no­sti. No  prem­da je to je­dan od naj­e­fi­ka­sni­jih ma­ma­ca za be­lu ri­bu, mo­že se bez pre­te­ri­va­nja re­ći da za lov ša­ra­na ipak spa­da u dru­gu ka­te­go­ri­ju.

Ve­ći­na sta­rih ša­ran­dži­ja pred­nost je uglav­nom da­va­la ne­koj »pro­ji« (valj­ku) ume­še­noj po lju­bo­mor­no ču­va­nom re­cep­tu ili ku­ku­ru­zu i pše­ni­ci, ko­ji­ma su ri­bu i pri­hra­nji­va­li. I mo­der­ne ša­ran­dži­je su sta­vi­le cr­va u dru­gu li­gu i for­si­ra­ju boj­li­je, pe­le­te i raz­ne do­dat­ke ko­ji omo­gu­ća­va­ju da ma­mac za ša­ra­na bu­de isto­vre­me­no ve­o­ma pri­vla­čan i što se­lek­tiv­ni­ji. Sve u sve­mu, mo­že se re­ći da su me­sni cr­vi­ći za ša­ran­dži­je bi­li i osta­li ma­mac dru­gog re­da, ni­ma­lo se­lek­ti­van i su­vi­še jed­no­sta­van.

ISTI­NI ZA VO­LJU, je­dan od raz­lo­ga sla­bog ko­ri­šće­nja cr­va u ci­lja­nom lo­vu ša­ra­na je i taj što mno­gi vi­še vo­le da se po­hva­le ulo­vom krup­ne ri­be na boj­li vla­sti­te iz­ra­de (u či­je usa­vr­ša­va­nje i pra­vlje­nje mno­gi ri­bo­lov­ci ulo­že mno­go vre­me­na, tru­da i sred­sta­va) ili na ne­ki iz asor­ti­ma­na fir­me či­ji su pro­mo­te­ri, ne­go na ma­mac ko­ji sva­ko mo­že da ku­pi. Ali glav­ni raz­log je ipak to što cr­va, ka­ko god da ga pre­zen­tu­je­mo, na­pa­da sva sit­na ri­ba, pa ša­ran te­ško mo­že da do­đe do nje­ga, što po­seb­no kom­pli­ku­je upo­tre­bu tog mam­ca ka­da se si­stem pla­si­ra raz­vla­če­njem na ve­li­ke da­lji­ne, ali i on­da ka­da se za ša­ra­na za­ba­cu­je tek ne­ko­li­ko de­se­ti­na me­ta­ra, jer i ta­da že­li­mo da nam sva­ko po­me­ra­nje vr­ha šta­pa do­ne­se, ako je ika­ko mo­gu­će, ulov ve­li­ke ri­be.

IPAK, PO­STO­JE PE­RI­O­DI I SI­TU­A­CI­JE ka­da crv mo­že da bu­de od­li­čan iz­bor za lov ša­ra­na, pa mo­žda čak i je­di­no što će ta ri­ba bi­ti za­in­te­re­so­va­na da uzme. A ta­kav je po­go­to­vo deo se­zo­ne u ko­ji smo sa­da ušli – od no­vem­bra pa ne­gde do mar­ta.

Po­zna­to je da sa pa­dom tem­pe­ra­tu­re vo­de ak­tiv­nost mno­gih vr­sta ri­ba opa­da. Šta­vi­še, ne­ke pot­pu­no pre­sta­ju da se kre­ću i hra­ne, dok dru­ge sve­du ži­vot­ne funk­ci­je na mi­ni­mum. Iz­u­ze­tak su u ve­li­koj me­ri gra­blji­vi­ce na­šeg pod­ne­blja, tj. go­to­vo sve osim so­ma, ali sit­na ri­ba iz vo­da ša­ran­skog re­gi­o­na se sa­da ili ne ja­vlja ili se ne na­la­zi bli­zu po­zi­ci­ja na ko­ji­ma ša­ran pro­vo­di naj­hlad­ni­ji deo go­di­ne, ta­ko da »kra­lju ci­pri­ni­da« mo­že­mo nu­di­ti i mam­ce po­put cr­va, na ko­je se u to­pli­jem de­lu go­di­ne on od cver­gla­na, sun­či­ce, ka­u­gle­ra, ba­bu­ški­ca, bo­dor­ki i dru­ge sit­nu­ri­je re­al­no ne mo­že nor­mal­no i ci­lja­no pe­ca­ti. S dru­ge stra­ne, ša­ran ne­će pro­pu­sti­ti pri­li­ku da se po­ča­sti ma­lim ali pro­te­i­ni­ma iz­u­zet­no bo­ga­tim za­lo­ga­jem, ka­kav su me­sni cr­vi, sa­mo ako mu ga po­nu­di­mo ta­ko da ne mo­ra mno­go da se kre­će da bi do nje­ga do­šao. Pro­sto re­če­no, »ru­ža« od 5-10 cr­va ko­ji se la­ga­no mr­da­ju ne sa­mo da ša­ra­nu iz­gle­da pri­rod­no i pri­vlač­no već on in­stink­tiv­no pre­po­zna­je da pred­sta­vlja pra­vu ma­lu pro­te­in­sku bom­bu, ko­ju će i krup­na »vo­de­na li­si­ca« vr­lo ra­do pro­gu­ta­ti.

IAKO SVA­KA VO­DA IMA ne­ka svo­ja pra­vi­la, ge­ne­ral­no va­ži da ša­ra­na u ovom pe­ri­o­du tre­ba tra­ži­ti na du­bljim po­zi­ci­ja­ma, za­klo­nje­nim od ja­čeg stru­ja­nja. Gor­nji slo­je­vi vo­de hla­de se, na­i­me, br­že od prid­ne­nih pre sve­ga zbog uti­ca­ja hlad­nog ve­tra i ni­skih noć­nih tem­pe­ra­tu­ra. A ša­ran, bu­du­ći da kao i osta­le ri­be spa­da u hlad­no­krv­ne or­ga­ni­zme, mo­ra da se pri­la­go­di tem­pe­ra­tu­ri oko­li­ne, usled če­ga na­sto­ji da u ovom de­lu go­di­ne pro­na­đe za se­be me­sto na kom će ona bi­ti ko­li­ko-to­li­ko pri­jat­ni­ja (što zi­mi zna­či ve­ća). Uko­li­ko na ta­kvom me­stu ima do­volj­no ki­se­o­ni­ka, on­da će se na nje­mu i vr­lo du­go za­dr­ža­ti.

U PO­GLE­DU NA­ČI­NA NA KO­JI će­mo ša­ra­nu po­nu­di­ti cr­vi­će, u igri su raz­li­či­te va­ri­jan­te. Efi­ka­sni mo­gu bi­ti mo­der­ni ša­ran­ski pri­stup, »spe­ci­ja­list« (ko­ji je, po­jed­no­sta­vlje­no re­če­no, ne­gde iz­me­đu fi­de­ra i sa­vre­me­nog ša­ran­skog ri­bo­lo­va), te fi­der (pa i plo­vak i kla­sič­na du­bin­ka sa hra­ni­li­com i ne pre­vi­še gru­bim pri­bo­rom – prim. ur.)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 546-)