Bandare je u ovom delu sezone na većini voda nešto lakše pronaći nego u toplijem delu godine, ali se oni i sada kreću i čak u toku samo jednog dana po nekoliko puta promene i mesto i sloj vode u kom uzimaju hranu. Zbog toga moramo biti spremni na eksperimentisanje i vladati umećem »čitanja« vode, kako bismo što manje vremena trošili na traženje ribe, a što više na efikasno pecanje
Krajem jeseni i tokom zime bandari se na stajaćim vodama grupišu u velika jata i uglavnom drže izrazito dubokih mesta. Neki ribolovci smatraju da se oni tada minimalno kreću, za razliku od toplijeg dela godine, kada su veoma aktivni i često menjaju mesta praktično po ceo dan. Jedno staro istraživanje sprovedeno u Skandinaviji, u kom je praćeno i mereno kretanje obeleženih riba (sa ugrađenim odašiljačima), to opovrgava, budući da je njime utvrđeno da se grgeči zimi kreću jednako intenzivno kao leti, te da u ovom periodu manje preplivaju samo zato što noću miruju, a noć je na severnoj hemisferi mnogo duža zimi nego leti. Međutim, praksa sa naših voda navodi na zaključak da su bandari ipak u ovom delu sezone najstatičniji, po svoj prilici zato što na raspolaganju nemaju mnoge sitne vodene organizme i na sve strane raštrkanu mlađ, već im je osnovni izvor hrane sitna riba koncentrisana u zimovnicima, koja se i sama veoma malo kreće.
- ALI I TO MALO KRETANJA (u odnosu na ono tokom proleća, leta i prvog dela jeseni) može se i te kako odraziti na naš učinak u ribolovu, jer i na stajaćicama čija je površina jedva nekoliko hektara može biti dovoljno da na mestu na kom smo pre neki dan odlično lovili sada dobijamo tek poneku ribu ili da ona isprva odlično radi, a da onda prestane da se javlja (postepeno ili odjednom) jer se pomerila, bilo podosta ili tek koju desetinu metara, no u oba slučaja toliko da bude van dometa naših mamaca, pa da imamo utisak da je prosto isparila.
Ali razlike može biti i na prostoru koji možemo da pokrijemo zabačajima sa mesta na kom stojimo, u smislu da na nekoj mikrolokaciji riba udara mnogo češće nego samo nekoliko metara odatle. Baš to se nedavno desilo na jednom od ribolova na kojima su napravljene slike objavljene uz ovaj tekst – četiri ribolovca stajala su na ukupnom rastojanju od jedva desetak metara (od krajnje levog do krajnje desnog), a ribe je bilo znatno više, tj. oko dva sata je radila mnogo bolje, na levoj polovini »terena«, na kojoj je uz to jela na različitim daljinama, dok je na desnoj strani bila grupisana samo na malom prostoru blizu obale, a dalje od nje se retko javljala. Međutim, posle dva sata se kao na »prekidač« negde pomerila sa celog tog potesa i više je uopšte nije bilo. Zato i za lov grgeča u ovom periodu važi pravilo da treba biti spreman na traženje ribe i na raznim mestima i na raznim daljinama u okviru iste pozicije, a na dubljim vodama i na različitim dubinama... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 546-)