Nikad ne reci nikad

Lov štu­ke ve­štač­kim mam­ci­ma ve­o­ma je po­pu­la­ran kod nas, ali se iz­ne­na­đu­ju­će spo­ro me­nja. I da­nas, sko­ro kao pre 20, 30 ili 50 go­di­na, ve­ći­na štu­ka­ro­ša se dr­ži lep­ti­ra i ka­ši­ka kao udar­nih va­ra­li­ca, ko­je u svim de­lo­vi­ma se­zo­ne ba­ca na istim me­sti­ma i vo­di na isti na­čin. A put do uspe­ha mo­že bi­ti i sa­svim dru­ga­či­ji 

Ve­ći­na štu­ka­ro­ša s ne­str­plje­njem iš­če­ku­je hlad­ni­ji deo se­zo­ne, ka­da se sit­na ri­ba po­vla­či, ve­ge­ta­ci­ja pa­da, a štu­ka in­ten­ziv­no hra­ni, pa ju je u te­o­ri­ji znat­no lak­še ulo­vi­ti ne­go u osta­lim de­lo­vi­ma go­di­ne. Sa­da u po­tra­gu za jed­nom od na­ših naj­po­pu­lar­ni­jih gra­blji­vi­ca kre­ću i oni ko­ji joj ne po­sve­ću­ju pre­vi­še pa­žnje, a ko­ji zbog manj­ka is­ku­stva i prak­se kat­kad pre­vi­đa­ju ne­ke do­bre te­re­ne ili ri­bu na nji­ma tra­že na neo­d­go­va­ra­ju­će na­či­ne. U na­red­nim re­do­vi­ma sa­že­te su ne­ke pre­po­ru­ke ko­je svi­ma mo­gu po­mo­ći da se ku­ći vra­te za­do­volj­ni da­nom pro­ve­de­nim u po­tra­zi za »slat­ko­vod­nom aj­ku­lom«.

1. IZ­BE­GA­VAJ­TE NA­PAD­NU­TE TE­RE­NE. Ma­le su šan­se da do­bro pro­đe­mo u lo­vu štu­ke na ka­na­li­ma ko­ji su iz­lo­že­ni ve­li­kom pri­ti­sku ri­bo­lo­va­ca, za šta po­sto­je dva osnov­na raz­lo­ga. Pr­vi je taj da su ta­kve vo­de naj­če­šće iz­lo­vlje­ne, što va­ra­li­ca­ma i ke­de­ri­ma, što ne­do­zvo­lje­nim ri­bo­lov­nim sred­stvi­ma, a dru­gi je da su štu­ke ko­je još ži­ve tu odav­no »iško­lo­va­ne«, tj. to­li­ko opre­zne da ih je ve­o­ma te­ško pre­va­ri­ti. Za­to ne ža­li­te tru­da, ener­gi­je i vre­me­na da do­đe­te do za­ba­če­nih i ma­nje po­zna­tih re­vi­ra ovog ti­pa, čak i ako to pod­ra­zu­me­va du­že ga­ca­nje blat­nja­vim polj­skim pu­te­vi­ma i mu­ko­trp­no pro­bi­ja­nje kroz di­vlju ku­pi­nu i ši­blje.
2. NE IZ­BE­GA­VAJ­TE MA­LE KA­NA­LE. Pra­vi­lo »ve­li­ka vo­da – ve­li­ka ri­ba« ne va­ži baš uvek ka­da je reč o štu­ki. Šta­vi­še, re­dov­no se de­ša­va da i ma­li ka­na­li, či­ja ši­ri­na ne pre­la­zi ne­ko­li­ko me­ta­ra i ko­ji ni­su du­blji od 70-80 cen­ti­me­ta­ra, kri­ju i ka­pi­tal­ke te­ške 5-6 ki­lo­gra­ma. Ta­kve vo­de mno­gim ri­bo­lov­ci­ma de­lu­ju ne­iz­gled­no, pa ih za­o­bi­la­ze, što je još jed­na nji­ho­va pred­nost, a na nji­ma se uz to i mno­go lak­še pe­ca – ma­lu vo­du ne­u­po­re­di­vo je lak­še pot­pu­no pre­tra­ži­ti i ta­ko pro­na­ći ve­ći­nu za je­lo ras­po­lo­že­nih gra­blji­vi­ca.
3. ZA­DR­ŽI­TE SE NA DO­BRIM ME­STI­MA. Prem­da iz­gled­ne po­zi­ci­je na ve­ći­ni rav­ni­čar­skih ka­na­la (za­pra­vo na svim sem onih naj­ve­ćih, po­put DTD-a) mo­že­mo pre­tra­ži­ti uz ne­u­po­re­di­vo ma­nji utro­šak vre­me­na ne­go po­ten­ci­jal­no pro­duk­tiv­na me­sta na ve­li­kim je­ze­ri­ma ili re­ka­ma, u ovom de­lu se­zo­ne ne tre­ba da br­za­mo jer štu­ka obič­no ni­je eks­plo­ziv­na kao to­kom pr­vog de­la je­se­ni i če­sto je po­treb­no da po­ka­že­mo upor­nost ne bi­smo li je iza­zva­li na na­pad, po­go­to­vo ako je već (re­la­tiv­no) si­ta.

Za­to ni­je lo­še za­dr­ža­ti se u ovom pe­ri­o­du du­že na iz­gled­nim lo­ka­ci­ja­ma, tj. na oni­ma za ko­ji­ma nam ri­bo­lo­vač­ka in­tu­i­ci­ja i is­ku­stvo go­vo­re da bi nam mo­gle da­ti krup­nu ri­bu. To se pre sve­ga od­no­si na pre­o­sta­la ostr­va dre­zge, ostat­ke po­lja lo­kva­nja, »zi­do­ve« tr­ske ko­ji me­sti­mič­no za­la­ze u du­bi­nu ka­na­la i sve dru­ge pre­pre­ke ko­je štu­ki mo­gu da po­slu­že kao za­klon u sad već u sko­ro svim sta­ja­ći­ca­ma iz­u­zet­no bi­stroj vo­di.

4. DAJ­TE MI­NU­TA­ŽU VE­LI­KIM ŠE­DO­VI­MA. Na ve­li­ke še­do­ve štu­ku in­ten­ziv­no lo­vim od 1998. go­di­ne i za sve to vre­me ne­bro­je­no mno­go pu­ta sam se uve­rio da su imi­ta­ci­je ri­ba na­pra­vlje­ne od me­ka­ne gu­me i slič­nih ma­te­ri­ja­la iz­u­zet­no efi­ka­sne za ovu gra­blji­vi­cu. Šta­vi­še, re­kao bih da su še­do­vi du­gač­ki iz­me­đu 12 i 18 cm (pre­ci­zni­je re­če­no oni od 14-15 cm), uz Mepps Lu­sox 3, ube­dlji­vo naj­lov­ni­je »ka­nal­ske« va­ra­li­ce za štu­ku! Ni­je pri tom pre­vi­še bit­no da li će­mo ih mon­ti­ra­ti na džig udi­ce od­go­va­ra­ju­će ve­li­či­ne ili... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 547-)