Veliki broj ribolovaca iz Beograda i okoline u ovom delu godine najviše vremena provodi na Savi, naročito jureći raznu belu ribu. Takvo pecanje može dati i bogat ulov, ali daleko od toga da će uvek biti uspešno. Ovog puta je naš saradnik uz dosta eksperimentisanja našao dobitni pristup, drugačiji od onog od kog je najviše očekivao
Poslednje novembarske subote sam konačno uspeo da se sa drugarom Šonetom dogovorim da malo pecamo zajedno sa njegovog splava na Savi u Zabrežju kod Obrenovca. Taj teren je s razlogom popularan i posećen. Dubina je dosta velika, a na dnu ima kamenja i školjki, što sve odgovara raznim ribljim vrstama (i ciprinidima i grabljivicama), pa je ribolov vrlo uspešan u velikom delu sezone. Šone tu već koju godinu redovno peca i odlično prolazi, posebno u jesenjim i zimskim mesecima, kada ima dobre ulove skobalja, plotica, šljivara i mrene, koja ume da bude i krupna. On je tog prepodneva imao neke neodložne obaveze, te je javio da će mi se pridružiti nešto kasnije, a ja sam na splav stigao oko sedam sati.
SAVA JE I OVOG PUTA POKAZALA svoju promenljivu ćud, budući da je tokom nekoliko prethodnih dana vodostaj stagnirao, da bi te subote opet počeo da raste, a voda je bila i dosta jaka, pa sam nakon nekoliko zabačaja utvrdio da će mi za pecanje na daljini od 30 m od splava, tj. na oko 40 m od obale, odgovarajuća biti kavezna hranilica sa otežanjem od 100 g.
Kao i skoro uvek kada pecam na Savi, poneo sam štap Colmic Next Adventure, dužine 3,9 m i deklarisane težine bacanja 120 g, na kom je ovog puta bila mašinica Tubertini Toda 6500, sa namotanim najlonom Katran debljine 0,23 mm, a unapred sam spremio 100 cm duge predveze sa nekoliko modela udica različitih veličina, od kojih sam ovog puta počeo modelom Sensas 3405 u veličini 19.
OKO OSAM SATI SAM ZAVRŠIO sa pripremama i počeo da pecam, a sam start nije bio baš ohrabrujući budući da je prva upecana riba bio »peš« (glavoč), doduše najveći kog sam do sada video. Javljanje te napasti svakako me nije obradovalo jer njena aktivnost najčešće znači da će bela riba teško dolaziti do mamca. Srećom, u nastavku ribolova su stvari ipak išle drugačijim tokom. Na treći zabačaj dobio sam skobalja od dvestotinak grama, a nedugo zatim vrh netom zabačenog štapa počeo je snažno da podrhtava i ubrzo sam izvadio lepog skobalja, od 700-800 g.
U prvom satu pecanja imao sam desetak riba, ali je onda odjednom došlo do zastoja. Promenio sam najpre udicu i probao razne kombinacije mamaca, ali nekih 45 minuta ili možda čak i više nije bilo nikakvih dešavanja. To mi je bilo čudno budući da je Šone tri dana pre toga lepo pecao sa splava i imao za Savu krupne plotice. Kako prethodni pokušaji promena nisu dali nikakve rezultate, skratio sam predvez... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 547-)