Stiže nova dozvola, a ističe stara

Odav­no na­vik­nu­ti na to da se što­šta u ve­zi s ri­bo­lo­vom i ču­va­njem vo­da ne ra­di na vre­me i (ili) po pro­pi­si­ma, pri­jat­no se iz­ne­na­di­mo sva­ki put ka­da ne­što bu­de ka­ko tre­ba, kao što je ovog pu­ta slu­čaj sa po­čet­kom di­stri­bu­ci­je go­di­šnjih do­zvo­la. A kad god kre­ne nji­ho­va pro­da­ja, po pra­vi­lu na­no­vo ot­poč­nu i ri­bo­lo­vač­ke pri­če o to­me da li bi te ri­bo­lov­ni­ce tre­ba­lo da va­že za ka­len­dar­sku go­di­nu ili go­di­nu da­na od da­na ku­po­vi­ne

Go­di­nu ko­ju ovih da­na is­pra­ća­mo ma­lo će ko pam­ti­ti, ka­ko se či­ni, po do­brom ri­bo­lo­vu. Na odav­no hro­nič­ne pro­ble­me sa osi­ro­ma­še­nim ri­bljim fon­dom, ne­a­de­kvat­nim ču­va­njem mno­gih vo­da i (po­sle­dič­no) ma­sov­nim kr­še­njem pro­pi­sa, na­do­ve­za­la se 2021. i ve­li­ka i du­go­traj­na su­ša, zbog ko­je je ni­vo mno­gih vo­do­to­ka i aku­mu­la­ci­ja me­se­ci­ma bio ni­zak, što je do­dat­no po­gor­ša­va­lo uslo­ve za ri­bo­lov, te u ve­li­koj me­ri uti­ca­lo i na to gde će­mo pe­ca­ti i ko­li­ko će­mo u to­me bi­ti uspe­šni. Ali ve­ći­na nas će sve to što je lo­še naj­ve­ćim de­lom za­bo­ra­vi­ti čim poč­ne no­va go­di­na i fo­ku­si­ra­će se na to ka­ko da nju što bo­lje is­ko­ri­sti za ovaj svi­ma na­ma bi­tan ho­bi.

Na pra­gu 2022. za po­če­tak mo­že­mo da kon­sta­tu­je­mo da je na vre­me ura­đe­na hro­no­lo­ški gle­da­no pr­va kon­kret­na stvar za dr­ža­vu i ko­ri­sni­ke, a va­žna za pe­ca­ro­še, ko­ja je pret­hod­nih go­di­na ume­la da oka­sni, iako za to re­al­no ne po­sto­je va­lja­ni raz­lo­zi. Ra­di se, da­ka­ko, o do­zvo­la­ma, ko­je su od­štam­pa­ne i bar su ih ne­ki ko­ri­sni­ci već za­du­ži­li, što zna­či da nji­ho­va pro­da­ja mo­že da poč­ne pre 1. ja­nu­a­ra. To re­al­no ni­je na­ro­či­to bit­no oni­ma ko­ji i ta­ko ni­su pla­ni­ra­li da idu na pe­ca­nje na­red­nih da­na i ne­de­lja, bar dok se zi­ma ne pri­bli­ži kra­ju i ne pro­ra­de one ri­be ko­ji­ma hlad­no­ća ne pri­ja, ali je zna­čaj­no u sva­kom smi­slu oni­ma od nas za ko­je se se­zo­na ne pre­ki­da, a va­žno je i za­rad odr­ža­va­nja funk­ci­o­nal­no­sti si­ste­ma, ko­ja se ogle­da i u to­me da se sve me­đu­sob­no po­ve­za­ne ak­tiv­no­sti oba­vlja­ju na vre­me ka­ko ne bi iza­zi­va­le lan­ča­ne za­sto­je. Pri tom ne sa­gle­da­vam to pi­ta­nje iz ugla ko­ri­sni­ka, ko­ji če­sto is­ti­ču da tro­ško­ve ra­da ima­ju to­kom svih 12 me­se­ci, pa se na­đu u pro­ble­mu ako od­mah na po­čet­ku go­di­ne ne poč­nu da im pri­sti­žu pla­ni­ra­ni pri­ho­di. Bu­du­ći da od­u­vek slu­ša­mo ka­ko ni­je mo­gu­će us­po­sta­vi­ti ta­kav si­stem da go­di­šnja do­zvo­la za pe­ca­nje va­ži 365 da­na od da­na ku­po­vi­ne, već da nje­na va­žnost mo­ra bi­ti ogra­ni­če­na na ka­len­dar­sku go­di­nu, sa­svim mi se ra­zum­nim či­ni da onaj ko ta­kvu do­zvo­lu va­di oče­ku­je da mu bu­de omo­gu­će­no da ono što pla­ća i do­bi­je – tj. da do­zvo­lu sa ko­jom mo­že da pe­ca 365 da­na po­čev od 1. ja­nu­a­ra mo­že da ima u svom dže­pu na taj dan, od­no­sno pre to­ga, bez ob­zi­ra na to ka­da će po­če­ti da ko­ri­sti pra­vo ko­je je na taj na­čin ste­kao.

A iako ne­ma spo­ra oko to­ga da smo u go­di­na­ma ka­da su ri­bo­lov­ni­ce ka­sni­le do po­čet­ka nji­ho­ve di­stri­bu­ci­je mo­gli da pe­ca­mo sa onim či­ja je va­žnost ne­tom is­te­kla, či­nje­ni­ca je da su ta­da bi­li ošte­će­ni oni ko­ji iz ma kog raz­lo­ga ni­su ima­li do­zvo­lu za pret­hod­nu go­di­nu, a ko­ji su mo­gli da bi­ra­ju iz­me­đu se­de­nja kod ku­će (tj. neo­d­la­ska u ri­bo­lov) i pla­ća­nja dnev­ne do­zvo­le od­no­sno pe­ca­nja uz na­du da se ri­bo­ču­va­ri ne­će po­ja­vi­ti ili da će im pro­gle­da­ti kroz pr­ste.

O to­me da li go­di­šnja do­zvo­la tre­ba da va­ži sa­mo za ka­len­dar­sku go­di­nu ili bi tre­ba­lo da to bu­de 365 da­na od mo­men­ta ku­po­vi­ne mo­glo bi se ras­pra­vlja­ti. Iz­ve­sno je da po­sto­je ar­gu­men­ti za i pro­tiv oba kon­cep­ta, od ko­jih se ovaj dru­gi mno­go re­đe pri­me­nju­je na ri­bo­lov, iako se ne bi mo­glo re­ći da je teh­nič­ki ne­spro­vo­div, a i ge­ne­ral­no je ši­ro­ko ras­pro­stra­njen – svi vr­lo do­bro zna­mo da lič­ni do­ku­men­ti va­že tač­no od­re­đe­ni broj go­di­na (tj. da­na) od da­na iz­da­va­nja, a re­gi­stra­ci­ja vo­zi­la 365 od­no­sno 366 da­na od da­na iz­da­va­nja (da uzme­mo sa­mo naj­o­či­gled­ni­je pri­me­re). Ali, s dru­ge stra­ne, onom ko pe­ca pre­ko ce­le go­di­ne i re­dov­no va­di go­di­šnju ri­bo­lov­ni­cu ni­je na­ro­či­to bit­no ho­će li ona va­ži­ti od 1. ja­nu­a­ra do 31. de­cem­bra ili 365 da­na od da­na ku­po­vi­ne. A to je (ru­ku na sr­ce) bez re­al­nog zna­ča­ja i za onog ko pe­ca npr. od ma­ja do no­vem­bra, bu­du­ći da taj od de­cem­bra do kra­ja apri­la sva­ka­ko ne bi išao na vo­du, pa bi mu do­zvo­la u tom pe­ri­o­du »sku­plja­la pra­ši­nu« bi­lo da va­ži od (npr.) 1. ma­ja do 30. apri­la  ili od 1. ja­nu­a­ra do 31. de­cem­bra. U iz­ve­snom smi­slu se zbog va­že­ćeg re­še­nja mo­gu, da­kle, ose­ća­ti us­kra­će­nim sa­mo oni ko­ji bi jed­ne go­di­ne ku­pi­li go­di­šnju do­zvo­lu a na­red­ne ne bi pe­ca­li ili bi se opre­de­li­li za ne­ku dru­gu va­ri­jan­tu ri­bo­lov­ni­ce, pa iz tog ugla raz­mi­šlja­ju o to­me ka­kvo bi im va­že­nje do­zvo­le naj­vi­še od­go­va­ra­lo. Ali ta­ko gle­da­no ni­jed­no re­še­nje ni­je sa­vr­še­no, a ovo je (po mom mi­šlje­nju, da ne bu­de ne­spo­ra­zu­ma) ma­nje spor­no i štet­no od mno­gih dru­gih pro­pi­sa­nih va­že­ćim Za­ko­nom o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da i pra­te­ćim pod­za­kon­skim ak­ti­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 548/549-)