Kao i svake godine, u najhladnijem periodu ribolovci iz Valjeva, Lazarevca ali i mnogo udaljenijih mesta uživaju u pecanju bele ribe na poznatim zimovnicima na Kolubari. Poslednjih nedelja posebno se aktuelni oni u Pepeljevcu i u Ćelijama, na kom je i bio naš saradnik sa svojim prijateljima
Ove zime sezona pecanja na Kolubari zahuktala se već početkom decembra, ali se nije svuda jednako dobro prolazilo. U Lukavcu, kod čuvenog Plavog mosta, nadomak Valjeva, ulovi su poslednjih nedelja bili nešto slabiji nego što se od tog kultnog odredišta očekuje, u Slovcu nakon izgradnje obilaznice auto-puta nema više zimovnika, pa se tu ništa ne peca, a najizdašnijim su se pokazali tereni u Ćelijama i u Pepeljevcu.
JANUAR JE DONEO DOSTA snega i hladno vreme, što je prouzrokovalo da se skobalj grupiše u pomenutim zimovnicima, zbog čega su oni i bili dosta posećeni, budući da su na njih dolazili i lokalni ribolovci, ali i mnogi iz udaljenijih krajeva, pa se dešavalo da mesto bude i praktično nemoguće naći. U Pepeljevcu se skobalj najviše pecao fider tehnikom, u čemu su naročito uspešne kolege iz Valjeva, a u Ćelijama se dobro prolazilo i na fider i na plovak. Istina, najčešće se nije dobijalo naročito mnogo ribe, ali su jedinke bile krupne za Kolubaru. Ponekad je skobalj radio do preliva ispod Putničkog mosta, pa bi već sutradan taj deo opsedali brojni ribolovci, ali se onda riba najčešće pomerala i bolje bi jela na nekom drugom potesu.
Ulov od nekoliko komada po pecanju za mnoge kolege sa strane bio je slabiji od očekivanog, ali se uprkos tome dosta njih vraća na Kolubaru jer su obilniji ulovi bele ribe ove zime bili retkost i na drugim većim rekama (bar do pre desetak dana). Većini nas, lokalnih ribolovaca (iz Valjeva, Lazarevca, Lajkovca itd.) i nekoliko upecanih skobalja za par sati bilo je dovoljno jer je zimovnik u Ćelijama, koji je svima nama blizu, u prethodnih nekoliko godina (sa izuzetkom prošle i ove) slabo davao ribu, pa nismo bili nezadovoljni ulovom, tim pre što je bilo dana kada se hvatalo i preko deset komada u meri (koliko je, inače, dozvoljeno dnevno poneti).
U POSLEDNJE VREME VODOSTAJ Kolubare je često varirao jer je bilo dosta padavina (i snega i kiše), a topljenje snega (pogotovo na Divčibarama) dovodi uvek do porasta. I po nešto višem vodostaju mogao se skobalj i dalje uspešno loviti na nekim pozicijama, pogotovo između tzv. Putničkog mosta i Starog (drvenog) mosta u Ćelijama, ali se po pravilu vikendom prolazilo slabije nego radnim danima, jer Kolubara nije velika, pa se riba uznemiri kada je previše ljudi na obalama i kada se na sve strane baca primama.
Znajući to, sa kolegama Zoranom Jeremićem zvanim Fana i Dejanom Đurđevićem Dekijem dogovorio sam se da na Kolubaru u Ćelijama izađemo 23. januara (u ponedeljak). Opredelili smo se za deo između gorepomenutih mostova, gde se peca u najhladnijim danima, dok se na poznatom prelivu lovi kada izgreje sunce.
NA VODU SMO DOŠLI oko šest sati, a s obzirom na to da je tih dana baš zahladnelo, odlučili smo da pecamo tačno na sredini potesa između dva mosta. Čim smo zauzeli mesta, naložili smo vatru jer je bilo pet stepeni ispod nule, pa nam je i te kako prijalo da se malo ogrejemo, što smo i kasnije radili, tokom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 551-)