Nepisano pravilo među štukarošima koji koriste predveze od fluorokarbona decenijama je bilo da njihov prečnik mora biti bar 0,8 mm. Međutim, nedavno je jedan od najvećih svetskih eksperata iznenadio kolege širom severne hemisfere iznoseći potpuno drugačije stanovište i mnoge naveo na razmišljanje
Otkako se fluorokarbonski monofil koristi za izradu predveza za štuku, vode se među ribolovcima rasprave o dva pitanja. Prvo je da li je fluorokarbon dovoljno otporan na izuzetno oštre štukine zube da bi pravljenje »sajli« od njega uopšte imalo smisla, a drugo (koje se nameće ako se na prvo odgovori potvrdno) jeste koje su debljine u tu svrhu najbolje, tj. koje treba koristiti.
KROZ PRAKSU – TJ. GODINE masovne upotrebe širom sveta – pokazalo se da se predvezi od fluorokarbona mogu koristiti za lov štuke, iako će oni koji realno sagledavaju rezultate takve primene priznati da taj materijal u kontaktu sa štukinim oštrim zubima ipak lakše strada nego čelične, titanijumske ili volframske sajlice. No ukoliko je fluorokarbon kvalitetan (a pre svega ukoliko je zaista to što se tvrdi, a ne običan providni najlon, tek presvučen površinskim slojem fluorokarbona ili naprosto lažno deklarisan), a uz to nije pretanak niti oštećen, rizik da će ga štuka pri udarcu ili tokom borbe pregristi i otplivati sa varalicom u ustima nije veći od onog da će pod opterećenjem popustiti loše vezan čvor ili pući ranije oštećena glavna struna.
TO NAS, NARAVNO, DOVODI DO pitanja koji se prečnik fluorokarbona može smatrati dovoljnim odnosno optimalnim za upotrebu u ovu svrhu. Koliko pratim priloge na tu temu, u poslednje dve decenije, tj. otkako je ovaj materijal uopšte počeo da se koristi za pravljenje »sajli«, većina autoriteta za lov štuke (tj. svetski poznatih i priznatih ribolovaca) preporučivala je upotrebu fluorokarbona prečnika od bar 0,8 mm pa do oko 1,2 mm. Za to postoji nekoliko logičnih, tj. razumnih razloga:
- Fluorokarbonski monofil te debljine vrlo verovatno će izdržati borbu sa štukom od metra čak i ako pri tom bude malo oštećen, tj. ako ga »rečna ajkula« načne svojim zubima;
- Predvez tog prečnika podneće bez problema i velika opterećenja do kojih dolazi pri svakom dalekom zabačaju teških varalica (džerkova od preko 15 cm i silikonaca dugih između 20 i 30 cm, kakvi se često koriste u velikom delu severne zemljine hemisfere, pre svega na severozapadu Evrope, u SAD i Kanadi...), a od kojih bi tanja struna na spojevima lako mogla popustiti;
- Krutost izrazito debelog fluorokarbona je poželjna karakteristika pri lovu džerkovima koji se pri naglim trzajima tako kreću da se mogu prebaciti preko mekanog predveza, zakačiti udicama za njega i tako nam upropastiti zabačaj.
MEĐUTIM, POVREMENO SE PONEKO od ribolovaca sa nespornim kredibilitetom u svetu varaličarenja javi i sa drugačijim stavom; nedavno je to u jednoj objavi na popularnoj društvenoj mreži uradio i legendarni holandski varaličar Bertus Rozemajer, autor brojnih tekstova o lovu raznih grabljivica (a pre svega štuke) veštačkim mamcima (od kojih ste neke imali prilike da čitate i u Ribolovu), test-ribolovac više velikih firmi, godinama jedan od najtraženijih vodiča u Evropi i čovek koji je verovatno uhvatio više štuka dužih od metra nego što ih je većina nas videla na fotografijama. Uz sjajnu sliku štuke uhvaćene na silikonsku varalicu, Rozemajer je napisao da nakon što je prvi put za poslednjih 20 godina par dana varaličario štuku sa fluorokarbonskim predvezom debljine 0,6 mm – ne namerava više da se vraća na one od 0,8 mm ili 1 mm! To su hiljade ljudi koje prate njegove objave odmah zapazile, te su usledile brojne diskusije na internetu u kojima su ribolovci iznosili razne argumente za i protiv takvog stava.
U NAJKRAĆEM, ONI KOJI SE slažu sa Rozemajerom mišljenja su da dobar fluorokarbonski predvez prečnika 0,6 mm (ili nešto deblji) čak i velika štuka teško može prekinuti zubima tokom jedne borbe, pa se takva »sajla« može koristiti u situacijama kada nam donosi prednost u odnosu na druge predveze, naravno uz često i pažljivo pregledanje (vizuelno i provlačenjem kroz prste) nakon svakog događaja koji nosi rizik od oštećenja... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 551-)