Problemi u energetskom sektoru Srbije, koji su za posledicu imali dodatno opterećenje hidroelektrana, odrazili su se na vodostaj svih akumulacija iz kojih se voda zahvata za proizvodnju struje. Ribolovci strahuju da bi snižavanje nivoa Vlasinskog jezera na apsolutni minimum moglo imati velike posledice po riblji fond i učiniti neizvesnom narednu sezonu
Vodostaj Vlasinskog jezera redovno opada u zimskom periodu zbog režima rada »Vlasinskih hidroelektrana«, ali ove zime je mnogo niži nego što je uobičajeno. Takav nivo jezera predmet je velikog interesovanja i zabrinutosti ribolovaca jer je vrlo izvesno da će se umnogome odraziti na uslove pecanja u narednoj sezoni i na opšte stanje ribljeg fonda, s obzirom na to da ovakve veće promene mogu bitno uticati na stanište riba, kako na kratak rok, tako i u predstojećim godinama.
RADI UPOREĐIVANJA i sticanja jasnije predstave o trenutnoj situaciji navešćemo najbitnije hidrološke podatke vezane za vodostaj Vlasinskog jezera: maksimalna kota je na nadmorskoj visini od 1212,50 m (bez tzv. zečjeg nasipa – nadvišenja tačke preliva džakovima sa peskom visine 0,5 m), pri čemu je površina akumulacije oko 16 km² a zapremina 167 miliona metara kubnih vode, od čega je 107 miliona moguće ispustiti za potrebe hidroelektrane, do kote od 1205,26 mnv, pri čemu se površina jezera smanji na oko 12 km². Dakle, tzv. mrtve vode (koja je ispod minimalne kote) ima oko 60 miliona kubnih metara, tj. oko 35 % od maksimalne zapremine jezera. Maksimalna dubina je 22 m, a visinska razlika maksimalnog i minimalnog vodostaja je oko 7 m.
Uobičajen vodostaj Vlasinskog jezera u letnjem periodu je za oko 1 m niži od maksimalnog, a u zimskom za oko 3-4 m. Na kraju januara ove godine, međutim, vodostaj Vlasinskog jezera je na koti 1206,60 mnv, što je za oko šest metara niže od maksimalnog vodostaja i za samo oko 1,3 m više od minimalnog, a na ovom vodostaju ima manje od 50% kubature vode.
IMAJUĆI U VIDU TO DA JE tzv. litoralna dubina (do koje dopiru svetlost i dejstvo talasa, te ima vodene vegetacije) u Vlasinskom jezeru oko 6 m i da je trenutni vodostaj vrlo blizu te vrednosti (tj. bezmalo za toliko ispod maksimuma), te da je tako nizak bio samo u nekoliko navrata, a poslednji put pre 23 godine, zabrinutost pecaroša za ovu ribolovnu vodu je razumljiva. Još je nepovoljnije to što vodostaj i dalje opada po dvadesetak centimetara dnevno i verovatno je da će u vreme izlaska ovog broja Ribolova biti snižen i za tih preostalih 1,3 m koliko je na dan pisanja ovog teksta preostalo do minimalne kote (tj. do »mrtve vode«).
IZVESNO JE DA JE SKORO CELA populacija jezerskih školjki ostala na suvom, budući da su one koncentrisane na ravnom peščanom priobalju, na dubini od 3 do 5 m, pa nisu mogle da prate tako brzo povlačenje vodostaja. To je ozbiljan problem jer su školjke veoma važne u lancu ishrane. U njima se, naime, mresti gavčica – osnovna hrana bandara, ali i manjih jedinki svih drugih grabljivih vrsta, a nije zanemarljiv značaj školjki ni u ishrani soma i šarana.
Takođe, neka jata riba su ostala ukrtožena u pojedinim zalivima, u depresijama dubine oko 2 m, zaostalim nakon izdizanja tresetnih busena u vreme stvaranja jezera. Mnogi od tih zaliva, čija je prosečna dubina 6-7 m, pri trenutnom vodostaju ostali su bez vode, pa nije isključeno da su neka ukrtožena jata zarobljena u nevelikim barama dubine 1-2 m, koje će zasigurno biti pod ledom još 2-3 meseca, pa je i sudbina tih riba neizvesna... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 551-)