Skobalj se već uveliko priprema za mresnu migraciju i parenje, ali se i dalje može lepo loviti na mestima na kojima se u velikom broju grupisao radi prezimljavanja, pa nije ni čudno to što je potrebno dobro poraniti da bi se na najpopularnijim lokacijama našlo dobro mesto
Prolećne temperature vazduha koje su obeležile početak najkraćeg meseca u godini otkravile su i jedno vreme zaleđene obale Zapadne Morave i Ibra i ribolovce koji su doskora pored njih cupkali, cvokotali i duvali u promrzle prste dok su čekali da se razdani kako bi počeli da pecaju skobalja – omiljenu vrstu većine kraljevačkih plovkaroša i fideraša. Budili su se i ove zime oni najzagriženiji koji sat iza ponoći, iskakali iz toplih kreveta kao pod uzbunom, gazili i razgrtali dubok sneg po debelom minusu, te žurili na vodu u nastojanju da zauzmu što bolje mesto, jer izglednih pozicija oko Kraljeva i u najgorim vremenskim uslovima gotovo uvek ima manje nego ribolovaca kojima ništa nije teško kada je o pecanju reč. A osim o priboru, mnogi vode računa o tome da im na obali ne ponestane suvih drva, neophodnih da bi se založila vatra i skuvala kafa, običan ili šumadijski čaj (kuvana rakija), a kasnije i na žaru ispekle kobasice, slanina ili neki drugi specijalitet.
ČINI SE DA JE PERIOD NAJVEĆIH hladnoća sada završen, ali ne i zimska sezona pecanja skobalja, koji sa dolaskom nešto toplijeg vremena napušta svoja zimska prebivališta i kreće u potragu za hranom ne bi li uvećao masu i nakupio energiju za predstojeću mresnu migraciju u pritoke Ibra i Zapadne Morave, te za sam mrest, koji predstoji početkom proleća. Sa porastom temperature vazduha i vode do tada u zimovnicima nabijena velika jata skobalja razbijaju se u manje formacije i raspoređuju bezmalo po čitavom toku reke, pa ih je i teže navesti da se masovno hrane, zbog čega se više ne može sa sigurnošću računati na velike ulove, mada se dnevna kvota i dalje može ispuniti. Topljenje snega sa okolnih brda i planina, do kog je došlo nakon izlaska prošlog broja Ribolova, na sreću ribolovaca nije donelo iole značajnije povećanje vodostaja Ibra i Zapadne Morave, jer je dosta vode upila kao sunđer suva zemlja, pa ni pritoke obeju reka nisu znatnije nadošle – štaviše, vodostaji Morave i Ibra uglavnom su bili stabilni ili čak u blagom opadanju.
POČETKOM FEBRUARA, OD SVIH revira na širem području Kraljeva najposećeniji je bio onaj na Zapadnoj Moravi u selu Sirča kod visećeg (Magnohromskog) mosta. To nije bilo neočekivano, budući da je jedino tu riba i dalje bila grupisana u tolikom broju da se sa velikom izvesnošću moglo računati na ispunjavanje dnevne kvote (10 jedinki zaštićenih vrsta u meri, odnosno 5 kg bele ribe ukupno, zavisno od toga šta se pre ostvari), pa su ribolovci pristizali malo iza ponoći, a osim Kraljevčana u većem broju dolazile su i kolege iz Čačka.
Interesantno je da su bolji rezultati postizani fider tehnikom, kojom su poslednjih godina ovladali mnogi kraljevački ribolovci, mada je, naravno, bilo i onih koji su forsirali pecanje »vožnjom« plovka. Fideraši su koristili kavezne hranilice, koje su punili brašnastom primamom sa aromom sira ili nekom drugom od onih primamljivih skobalju, ali i mreni i ostalim vrstama riba koje s njim dele stanište. U hranilicu se skoro obavezno dodaju mrtvi crvići (udavljeni u vodi), a najefikasniji mamac za pecanje sistemima sa hranilicom – potvrdilo nam je to više kolega – bila su dva živahna mesna crva, okačena debljim krajem na udicu veličine 18 na tankom predvezu dužine oko 50 cm... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 552-)