Specijalni hleb za pecanje lako se čuva i priprema za upotrebu, vrlo je postojan na udici, možemo ga po želji namirisati ili obojiti, cena mu je pristupačna (naročito otkako ga u ponudi ima i nekoliko naših proizvođača), a skoro sve vrste ciprinida ga rado uzimaju. I nisu to jedini razlozi što ga veoma mnogo ribolovaca koristi...
Odavno je poznato da je običan beli hleb koji se koristi u ljudskoj ishrani odličan i kao mamac za skoro sve vrste tzv. mirnih riba. Međutim, ni on nije savršen, tj. ima neke nedostatke koji ograničavaju njegovu upotrebu i efikasnost: 1. Nismo uvek kada idemo na pecanje u mogućnosti da nabavimo svež hleb, niti možemo da ga duže održimo svežim, a sa protokom vremena hleb postaje manje upotrebljiv kao mamac; 2. Neke vrste hleba su takve strukture i konzistencije da veoma brzo spadaju sa udice kako god da ih postavimo; 3. Nisu sve vrste hleba jednako privlačne za ribu; 4. Ne drže se na udici naročito dugo »ruže« ili valjčići ni od onih vrsta hleba koje važe kao dobre za pravljenje mamaca. Zbog svega toga su pecaroši širom sveta odavno počeli da traže zamenu, tj. neku vrstu hlebnog mamca koja će biti znatno postojanija na udici, lakša za čuvanje i bar slične privlačnosti za ribu.
REŠENJE JE NAĐENO pre više od četiri decenije, u vidu tzv. ribolovnog hleba. U suvom stanju on je sasvim tvrd i spolja gledano deluje kao potpuno dehidrirani (tj. osušeni) obični hleb, ali kada se pravilno nakvasi postaje dovoljno mekan da se i sasvim mali komadić može nataći na udicu, a istovremeno toliko žilav da na njoj može da visi i ako je samo jednom proboden, pri čemu ga riba skida znatno teže od običnog belog hleba. Smatra se da su ovaj mamac smislili Francuzi, a najpoznatiji proizvod te vrste u Evropi dugo je bio Pain Chaillou (Pen Šaju), francuske firme La Sirene (čuvene i po legendarnim brašnastim prihranama iz X-21 serije). Zbog toga su se kod nas za ovaj mamac osim naziva »ribolovni hleb« odomaćili i »francuz« ili »francuski hleb« (zanimljivo je da stariji ribolovci širom Bosne i Hercegovine ovaj mamac zovu i »angel«, što dolazi od nemačkog »Angel Brott«, tj. »ribolovni hleb« – imena pod kojim su taj proizvod na tržište svojevremeno plasirali Nemci.
RIBOLOVNI HLEB ODLIČNO se pokazao u lovu širokog spektra ribljih vrsta, u slatkoj i slanoj vodi, i svim tehnikama u kojima se koristi jestivi mamac na udici (plovkarenju, fideru i klasičnom dubinskom ribolovu). Od hleba namenjenog za ljudsku ishranu ovaj ribolovni razlikuje se pre svega po tome što je mnogo žilaviji (ja volim da kažem da je »krpast«), tj. neuporedivo postojaniji na udici, mirisom i ukusom je za ribu praktično jednako privlačan kao običan hleb, a uz sve to se brže stavlja na udicu, što olakšava pecanje (pogotovo zimi, kada smrznutim prstima nije lako obaviti ni mnogo manje delikatne operacije nego što je stavljanje ruže svežeg hleba na sitnu udicu) i produžava vreme aktivnog ribolova nauštrb onog koje trošimo na pripreme za naredni zabačaj kada moramo da postavimo novi mamac.
Uprkos tome što se odlično drži na udici, komadić ribolovnog hleba se postepeno otapa u vodi, tj. sa njega... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 552-)