Sve više ribolovaca širom Evrope za pecanje grabljivih vrsta koristi sistem sa udicom koja se slobodno kreće po okcetu noseće žice provučene kroz olovni uteg. Ta labava veza čini ponašanje mamca prirodnim i privlačnim za ribu, a ovaj sistem ima i niz drugih prednosti u odnosu na džigove sa otežanjem nalivenim na udicu
Čeburaška je jedan od najvećih doprinosa koji su u oblasti ribolovnog pribora i tehnika dali ruski ribolovci. To je olovna glava probušena kroz sredinu ne bi li se kroz nju provukla udvostručena žica savijena tako da se krajevi preklapaju i leže unutar utega, iz kog na obe strane vire žičana »okca« – za jedno se kači kopča ili vezuje struna, dok se na drugo (često nešto većeg prečnika) navlači udica (najčešće jednokraka sa okcetom, nešto ređe dvokraka, a najređe trokraka), na koju se prethodno ili naknadno postavlja veštački ili prirodni mamac.
Zahvaljujući takvom sistemu, sa udicom koja je labavom vezom spojena sa otežanjem, mamac pri tonjenju i podizanju malo »kasni« za utegom, što ribi može biti vrlo privlačno, a i omogućava joj da lakše uzme (proguta ili usisa) tako ponuđeni zalogaj nego onaj postavljen na udicu na koju je otežanje naliveno. Inače, ovaj sistem nazvan je po jednom od likova iz dečje knjige o krokodilu Geni iz 1965. godine, potom i junaku iz serije animiranih filmova – medvediću Čeburaški, čiji je tvorac ruski pisac i scenarista Eduard Uspenski. Taj simpatični stvor na goreopisani ribolovački uteg nalikuje po tome što na bočnim stranama okruglaste glave ima povelike uši, koje su pokretne (kao i udica okačena na olovnu čeburašku), budući da se oklembese kada se medvedić zbog nečega razočara ili obeshrabri.
Ribolovačka čeburaška izuzetno je praktična i funkcionalna, budući da omogućava ribolovcu da varalicu (šed, tvister, vorm, neku »kreaturu«...) ili prirodni mamac (celog kedera, filet, parče, glistu, pijavicu, durdubaka...) okačen... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 552-)