Neklizeća mono omča i Rapala čvor

Dva jed­no­stav­na čvo­ra ko­ja su se od­lič­no po­ka­za­la pri pra­vlje­nju pred­ve­za od de­be­lih mo­no­fi­la, ali su pod­jed­na­ko pri­men­lji­vi i u mno­gim dru­gim ri­bo­lov­nim si­tu­a­ci­ja­ma

Kao pred­vez za lov štu­ke mno­gi ri­bo­lov­ci ši­rom sve­ta, a po­sled­njih go­di­na i kod nas, ko­ri­ste »saj­le« na­pra­vlje­ne od flu­o­ro­kar­bo­na ve­ćih preč­ni­ka – naj­če­šće u ra­spo­nu od 0,6 do 1 mm, a ret­ko i ne­što ta­nje ili de­blje. Mo­no­fi­le tih de­blji­na je sa kop­čom i vr­ti­li­com naj­lak­še spo­ji­ti uz upo­tre­bu kle­ma – krat­kih šu­pljih cev­či­ca od me­ta­la, kroz ko­je se »saj­la« pro­vu­če pre ne­go što se prot­ne kroz ok­ce objek­ta ve­zi­va­nja, da bi se za­tim vra­ti­la kroz kle­mu, sa­da sa dru­ge stra­ne, na­kon če­ga se cev­či­ca steg­ne od­go­va­ra­ju­ćim kle­šti­ma. Me­đu­tim, ima ri­bo­lo­va­ca ko­ji iz raz­li­či­tih raz­lo­ga iz­be­ga­va­ju upo­tre­bu kle­ma za pra­vlje­nje pred­ve­za, pa ra­di­je pri­be­ga­va­ju ve­zi­va­nju, pri tom naj­če­šće ko­ri­ste­ći čvo­ro­ve ko­ji omo­gu­ća­va­ju da se ono što se ve­zu­je (kop­ča i/ili vir­bla) slo­bod­no kre­će ka­ko bi ma­mac (va­ra­li­ca ili ke­der) što ži­vah­ni­je i iza­zov­ni­je ra­dio. Ovo­ga pu­ta pri­ka­za­će­mo vam dva ta­kva čvo­ra: ne­kli­ze­ću mo­no-om­ču (eng. »non slip mo­no lo­op«) – ko­ja do­la­zi iz mu­ši­ča­re­nja – i Ra­pa­la čvor (ori­gi­nal­no osmi­šljen za di­rekt­no ve­zi­va­nje vo­ble­ra na stru­nu, bez upo­tre­be kop­če). Oba je mo­gu­će uz ma­lo ve­žbe ve­za­ti i flu­o­ro­kar­bo­nom de­blji­ne oko 1 mm, ali ih je, na­rav­no, tim lak­še for­mi­ra­ti što su ma­njeg preč­ni­ka. Kao što iz na­stav­ka tek­sta i sa sli­ka mo­že­te vi­de­ti, ve­zi­va­nje je vr­lo slič­no, tj. raz­li­ku­je se sa­mo u za­vr­šnoj fa­zi.

Ve­zi­va­nje ne­kli­ze­će mo­no-om­če (po­zna­te i kao Lef­ti Kre­jov čvor, po le­gen­dar­nom mu­ši­ča­ru za kog se sma­tra da ju je osmi­slio) ot­po­či­nje­mo ta­ko što na ne­ko­li­ko cen­ti­me­ta­ra (oko 7 do 10) od slo­bod­nog kra­ja mo­no­fi­la ve­že­mo om­ču, tj. obi­čan čvor, ko­ji ne za­teg­ne­mo sa­svim (fo­to 1). Za­tim slo­bod­ni kraj mo­no­fi­la pro­vu­če­mo kroz ok­ce objek­ta ve­zi­va­nja (fo­to 2), pa... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 552-)