Na Belom Timoku, na samom obodu Zaječara, pored puta koji vodi ka srpsko-bugarskoj granici nalazi se jedan od dva najpopularnija revira za zimski lov skobalja na toj reci. Naravno, nije tu skobalj jedini prisutan – i klen, mrena i šljivar umeju da se jave, a ima i krupnih riba svih pobrojanih vrsta, od kojih najveće budu teške i do 1,5 kg
Ovaj zimovnik neki zaječarski ribolovci zovu Mlekarski jaz, a drugi Bolnički most, jer se nalazi blizu fabrike mleka i gradske bolnice. Popularan je postao ranih sedamdesetih godina, otprilike u vreme kada su naši plovkaroši počeli da bambusove štapove masovnije zamenjuju dugim teleskopima od veštačkih materijala (u početku od fiberglasa, a kasnije i od karbona), te da koriste mašinice, kvalitetne monofile i udice. U samom jazu, čija je dubina tada pri prosečnom vodostaju bila do oko 3 m, pecali su se klen, skobalj, deverika, šljivar, mrena, pa čak i som. Sitne bele ribe je bilo u izobilju, jer je imala mnogo hrane zbog stalnog izlivanja otpadne surutke iz gradske mlekare. Pecalo se u to doba od proleća do kraja jeseni, dok zimi skoro da i nije bilo ribolova budući da je klima bila mnogo oštrija, pa su temperature u Zaječaru i okolini tokom najhladnijeg godišnjeg doba redovno bile znatno ispod nule. Mnoge generacije zaječarskih pecaroša su na Mlekarskom jazu pravile prve ribolovačke korake, a nije mali broj onih koji su u to vreme na ovom reviru ostvarili i najbolje ulove u karijeri.
SITUACIJA JE BILA TAKVA do pre petnaestak godina, kada je jaz popustio (tj. urušio se), te je odjednom dubina celog dvestotinak metara dugog zimovnika smanjena za oko dve trećine. Nakon toga su usledile i druge promene, od kojih su neke čovekovih ruku delo, dok su druge nastupile kao njihova posledica. Obala je iskrčena i uređena pravljenjem zemljanog nasipa, a iz ovog revira povukli su se som i krupna deverika, kojima smanjena dubina očigledno nikako nije odgovarala.
Na radost ribolovaca, ostali su skobalj, klen, mrena, šljivar i kaugler, pojavila se bodorka, a negde od kraja oktobra, tj. sa prvim prohladnim jesenjim danima, populacija skobalja se na ovom delu reke naglo povećavala jer je ta riba u novim uslovima u Mlekarskom jazu pronašla idealan zimovnik.
DAKAKO, TO NIJE PROŠLO nezapaženo među ribolovcima, pa se od početka jeseni ovde svakodnevno okuplja i po tridesetak skobaljaša (tj. plovkaroša), koji tu po pravilu uspešno pecaju sve negde do polovine marta (s tim što se ove godine zimska sezona u jazu po svoj prilici završila već pred kraj februara).
Zanimljivo je da se u tom udarnom periodu ovde peca praktično samo na ribolovni hleb, uz prihranu raskvašenim... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 553-)