Mnogi plovkaroši i fideraši posebno vole lov deverike i svaku priliku koja im se ukaže koriste za pecanje ribe. Ove jeseni ta atraktivna i popularna ciprinidna vrsta uspešno se hvatala na mnogim terenima na našem delu Tise, pa i kod sela Knićanin...
Sticajem raznoraznih okolnosti, na Tisi sam pecao neuporedivo ređe nego na Tamišu i dunavcima i kanalima Pančevačkog rita. Ali, i kada sam lovio na toj velikoj reci, uglavnom nisam prolazio naročito dobro, bilo zato što sam odlazio na pogrešno mesto, bilo zato što bih se na dobrom mestu našao u pogrešno vreme. Ovog puta, međutim, nisam napravio takvu grešku, već sam se dobro raspitao o svemu bitnom – trenutnoj aktivnosti ribe na raznim terenima, mamcima, najefikasnijoj tehnici, odgovarajućem priboru itd. Nakon što sam sve to dobro proanalizirao, odlučio sam da odem do sela Knićanin, gde ima lepih mesta koja su uz to pristupačna u najvećem delu godine.
Od Beograda do odabrane destinacije celim putem pratila me je gusta magla, a bilo je i mraza. Na reku sam stigao oko 6 č i brzo odabrao poziciju koja mi se učinila izglednom, pa sam se raspakovao i bacio na spremanje prihrane. Opredelio sam se za primamu 100 % Catch XXL Deverika, namenjenu za fider tehniku, kojom sam rešio da lovim, jer zbog velike dubine nije imalo rezona pokušavati na meni inače omiljeni plovak. Pomenutoj primami dodao sam samo seckane gliste i crviće, te sam počeo sa pecanjem.
Zbog guste magle, u prvo vreme nisam mogao da vidim suprotnu obalu, pa ni da nađem neke orijentire na njoj, tako da sam dok se vidljivost nije popravila zabacivao nasumično, na daljinu od tridesetak metara, gde je dubina bila oko 10 m. Trudio sam se da sisteme sa kockastim kaveznim hranilicama sa otežanjem od 30 g zabacujem što preciznije, a takav pristup mi je brzo doneo prvu lepu deveriku tog hladnog novembarskog jutra (da je temperatura bila i niža nego što se meni činilo, postalo mi je sasvim jasno kada sam video da se na vršnim vođicama moja dva fidera hvata led; tek tada sam primetio da su mi noge utrnule od zime)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 389-)