Lov grabljivica najmanjim veštačkim mamcima, na najfiniji pribor (štap težine bacanja do petnaestak grama, malu mašinicu i najlon prečnika do 0,16 mm ili pletenicu debljine do 0,10 mm) ima sve više pristalica širom sveta, pa i kod nas. Naš saradnik lovio je tokom 2015. na taj način uspešno više vrsta riba, na tekućim i stajaćim vodama širom Srbije
Ovogodišnju sezonu ultralakog varaličarenja otvorio sam početkom marta, pecajući malim leptirima u pirotskom kraju. Najviše vremena proveo sam na reci Temskoj, ali sam povremeno odlazio i gotovo do same granice sa Bugarskom, prema Dimitrovgradu, tražeći potočare na prelepoj Jermi, a nakon što se vodostaj Visočice u aprilu i maju koliko-toliko stabilizovao, u nekoliko navrata lovio sam i na toj planinskoj reci.
Početkom leta, desetak dana sam boravio u vlasinskom kraju i na samo lokalnim ribolovcima poznatim živopisnim planinskim rečicama na leptire vlastite izrade dobijao lepe pastrmke, a na Vlasinskom jezeru sam na mikrodžigove i silikonce od 3 do 5 cm blizu obale lovio grgeče. Klena sam na toj velikoj akumulaciji u pomenutom periodu veoma slabo pecao, ali je manja štuka često napadala njemu namenjene varalice, naročito blizu površine i trave.
Veći deo leta proveo sam varaličareći na Nišavi kruškastim voblerčićima (»bomberima«) dugim oko 3 cm, koji su u tom periodu, prema mojim iskustvima, najbolji izbor za klena. Pošto je tokom čitavog leta nivo reke bio izrazito nizak, a voda uglavnom kristalno bistra, klena sam pretežno jurio u kasnim popodnevnim satima, ali se po tmurnom vremenu javljao i preko dana.
Lepe klenove sam u prvoj polovini avgusta pecao i na jednoj rečici u Grčkoj, na kruškaste voblere od 30 mm i male leptire. Istog meseca sam na Bovnu u više navrata varaličario grgeče minijaturnim tvisterima i šedićima na džig udicama sa najlakšim olovnim glavama. Nakon što mi je nekoliko sitnih štuka odnelo varalice, kao od šale pregrizajući tanak najlon svojim oštrim zubima, na kraj monofila sam počeo da vezujem veoma tanku volframsku sajlicu, koja se u vodi, kako mi se činilo, jedva videla. Međutim, nakon toga su se udarci bandara proredili, što možda, doduše, ima veze i sa nekim drugim faktorom, jer se u tom periodu ni štuka više nije javljala, a njoj upotreba sajle dokazano ne smeta.
Početkom septembra sam neko vreme proveo na Zlatiboru i na Ribničkom jezeru, ispod planine Tornik, uspešno lovio manje klenove, dok su bucovi (kojih u tom planinskom jezeru ima dosta) redovno raubovali van domašaja mog laganog štapića, pa nisam dobio nijednog. Pecajući u tom periodu na plitkom i usled nemara prilično opustošenom Crnom Rzavu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 388-)