Ukupno uzev, poslednjih nekoliko meseci nije donelo nezapamćeno dobar lov bele ribe na Limu, ali su oni koji su redovno izlazili i umeli da prepoznaju izgledne terene u različitim uslovima ipak često dobro prolazili. A takve vesti se među ribolovcima brzo šire, pa nije ne čudi što je na udarnim mestima praktično svakodnevno bilo i kolega iz udaljenih krajeva
Generalno gledano, ova zimska ribolovna sezona na Limu bila je na samom kraju slabija nego prethodne. Pasionirani skobaljaši, koji su u većini, uglavnom se slažu da su ove zime ulovi bili skromniji nego ranijih godina, a uz to je i prosečna veličina riba bila manja.
Zbog tople i sušne jeseni i visokih temperatura na početku zime, na celom toku se moglo pecati do prvih dana decembra. Riba se kasno ujatila u zimovnicima i opšti utisak je da je nije bilo koliko i prethodnih godina. Oni koji su znali da iskoriste takve vremenske prilike nastavili su da dobre rezultate postižu na plitkim »letnjim« virovima i prelivima, dok se većina ribolovaca, upravljajući se prema kalendaru, opredelila za ribolov na dubljim i mirnim virovima, poput Šarampovskog, koji je jedan od najposećenijih zimovnika na Limu. To, međutim, nije davalo rezultate do polovine novembra, da bi nakon toga skoro mesec dana na ovom potesu bili postizani solidni ulovi. Pecalo se u tom periodu i sa strane Šarampova i sa strane Visoke česme, s tim što se, kao i ranijih godina, u vrhu vira za mamac koristila zelena prirodna trava (alga kladofora), a na dnu, bliže prelivu, hleb. Svakodnevno je na ovom mestu pecalo nekoliko desetina ribolovaca, najviše iz Prijepolja i Priboja. Oni koji su pecali na hleb dobijali su osim skobalja i poneku mrenu, a palo je i nekoliko težih od 3 kg. U istom periodu se dobro prolazilo i na mnogo drugih mesta, poput Ivanjskog mosta, Vlaškog vira, Jagodnjaka, Tavnika...
SA DOLASKOM PRAVE ZIME, hladnijim danima i padom temperature, riba je napustila pliće i brže delove toka i uputila se u virove sa većim dubinama i sporijim protokom, čemu su doprinela i jata kormorana, koja svake zime opsedaju Lim. Ova pravilnost se ne odnosi samo na deo toka kroz sami centar Prijepolja, oko Visećeg mosta, koji je relativno plitak, sa prosečnom dubinom oko metar na optimalnom vodostaju za pecanje, ali gde se zadržava velika količina ribe, najverovatnije jer je ne uznemiravaju kormorani, koji grad izbegavaju zbog ljudi i buke. Na ovaj deo reke se uzvodno nadovezuje Šarampovski vir, dok je nizvodno Tavnik – vir ispod Železničke stanice, i taj potes je tokom zime sigurno najbogatiji belom ribom.
Najviše ribolovaca već nekoliko godina zimi peca upravo oko Visećeg mosta, pre svega zbog količine ribe, ali i komfora koji pruža blizina brojnih prijepoljskih ugostiteljskih objekata, u kojima se mogu ugrejati tokom pauza, jer često temperatura preko celog dana bude ispod nule.
TU SE ZIMI ZBIRAJU RIBOLOVCI iz cele jugozapadne Srbije. Neretko ih na vodi bude više iz okolnih gradova nego iz Prijepolja, a pojedinim danima ih je sa obe limske obale ovde pecalo i preko šezdeset. Na početku zime se lovilo na hleb, salamu, pileće crevo ili džigericu, jer se često javljao i klen, ali su se kasnije svi opredelili za veštačku travu (filament) zelene boje, i pecanje skobalja po sredini reke, gde je koncentracija ribe i najveća. Zbog daljine zabačaja i čestog leđenja karika, koriste se nešto teži plovci za limske uslove – nosivosti od 6 do 8 g, različitih oblika, a najčešće kruške ili »drinske šargarepe«. Poželjno je imati i malo deblji najlon za skobaljaške standarde, od bar 0,14 ili 0,16 mm, iako to smanjuje daljinu zabačaja i otežava vođenje plovka zbog leda na sprovodnicima, ali dobro dođu i malo »deblji« živci, jer kada po 20-30 plovkaroša zabacuje unakrst sa dve obale i svi pokušavaju da »voze« plovke istom linijom, mršenja su česta i neizbežna.
DOSTA IMA TU I KAČENJA riba... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 554-)