Po završetku mresta štuka se po pravilu intenzivno hrani, pa se tokom aprila može veoma uspešno loviti ukoliko to hidrološke i vremenske prilike dozvole. Povoljne okolnosti ove godine izuzetno dobro je iskoristio naš dopisnik iz Donjeg Podrinja, koji je u nekoliko izlazaka uhvatio dosta štuka zavidne prosečne težine, i na varalice i na žive kedere
Kada se pomene prvi april, većina ljudi najpre pomisli na šale koje se zbijaju širom sveta na taj dan. Za ovdašnje pasionirane lovce na grabljivice, međutim, prvi april je bitan jer označava početak nove sezone lova štuke posle dvomesečne pauze zbog lovostaja.
Kao i obično, jedva sam dočekao da ponovo izađem u potragu za tom ribom nakon nedelja provedenih u pregledanju i pripremanju pribora, oštrenju udica, dokupljivanju varalica i drugim radnjama kojima sam ubijao vreme. Ovog prvog aprila vreme je bilo kao stvoreno za pecanje štuke – duvao je blagi povetarac i bilo je oblačno ali sa povremenim sunčanim intervalima. Obale Drine u donjem toku, gde živim, godinama se besomučno raskopavaju zbog eksploatacije šljunka, čime se ova reka i ceo ekosistem uz nju devastiraju, ali to ima sa ribolovačke tačke gledišta jednu pozitivnu stranu – reka je spojena sa brojnim šljunkarama i uvalama u njenom priobalju, u koje riba ulazi po većem vodostaju Drine, do kog s proleća dolazi zbog obilnih kiša i topljenja snega na planinama u Crnoj Gori, Bosni i Srbiji. Od Mačvanskog Prnjavora, preko Badovinaca i Crnobarskog Salaša sve do Crne Bare, uz desnu obalu Drine (koja pripada Srbiji) ima mnogo takvih šljunkara (a nije ih manje ni prekoputa). Na jednoj od njih, sa naše strane, kod sela Badovinci, rešio sam da otvorim sezonu, i to ne čekajući da štuka pronađe moje kedere ponuđene sistemom »balerine«, već je aktivno tražeći varaličarenjem.
TA ODLUKA BRZO SE POKAZALA kao ispravna jer se nakon nepunih 20 minuta na kašiku tešku 16 g polakomila štuka teška 4,7 kg. Kao i svaku drugu ribu te vrste, pre merenja, fotografisanja i vraćanja sam je najpre pažljivo zagledao i nedvosmisleno utvrdio da se uspešno izmrestila jer joj je stomak bio prazan. To je ukazivalo da je štuka vrlo verovatno gladna i agresivna u nastojanju da što pre nadoknadi izgubljenu težinu i snagu, pa sam rešio da probam da lovim na varalice živahnijeg rada, tj. na leptire, čija jaka vibracija ume da isprovocira napad uz pojaseve tek iznikle podvodne trave i oboreno drveće. Forsirao sam do kraja ovog izlaska takav pristup i dobio još jednu lepu štuku, tešku 2,5 kg, tako da sam kući otišao prezadovoljan prvim izlaskom u novoj sezoni.
VEĆ U NEDELJU, 3. APRILA, ponovo sam bio na vodi, ovog puta kod sela Crna Bara. Od samog jutra pratio me je jak severni vetar, a vreme je bilo oblačno i hladno, sa povremenom susnežicom. Celo prepodne sam potrošio na bezuspešno pretraživanje terena raznim varalicama, a malo posle podneva, kada se vreme stabilizovalo, pridružio mi se prijatelj Lazar Dukić, pasionirani varaličar, koji najviše voli da lovi soma sa drinskih napera, ali je privremeno od toga odustao jer mu vodostaj nije išao na ruku.
Ja sam rešio da se malo odmorim od varaličarenja, pa smo pronašli jednu baru koja je bila u zavetrini, gde sam zabacio dva sistema sa »balerinama«, na koje sam okačio po jednu krupaticu i bodorku, upecane prethodnih dana na Savi. Nedugo nakon što sam zabacio, jedan od plovaka je počeo da poskakuje po površini, a onda i da klizi u stranu, malo zaranjajući. Dao sam jaku kontru i nakon kraće borbe izvadio štuku od 2,1 kg (takođe vraćenu posle slikanja).
To nam je dalo volju da varaličarimo i vrlo brzo se dan koji je delovao potpuno »mrtvo« pretvorio u izuzetno dinamičan, budući da smo u toku cuga koji je trajao od 14,30 do 16 č imali osam udaraca... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 557-)
