Za moderne šarandžije koje pecaju i na tzv. otvorenim vodama i na komercijalnim revirima sezona ribolova traje desetak meseci godišnje, pa i tokom lovostaja. Tada mnogi od njih idu na »uhvati i pusti« jezera, od kojih su mnoga veoma bogata ribom, ali neretko bogate ulove daju samo onima koji se najbolje pripreme i snađu u konkretnim uslovima
Planove za ovaj odlazak na Tresetište, čuveni šaranski revir koji se nalazi pet kilometara od centra Palića (a oko 15 km od Subotice), uz samu srpsko-mađarsku granicu, počeo sam da pravim još oko Nove godine. Gledajući kalendar takmičenja i znajući da mrest na ovoj vodi počinje nešto kasnije nego na mnogim drugim, odlučio sam se za termin od 2. do 8. maja.
SLEDEĆI DEO PRIPREMA BIO je odabir aroma bojlija koje ćemo moj komšija Sava Vujin i ja koristiti kao glavni sastojak primame i kao mamac. Spisak sam sveo na tri mirisa – jagoda, M1 i šljiva-školjka (eng. »plum–shellfish«), a za primamu sam pripremio još i tigrov orah, kukuruz šećerac i riblje pelete. Bojlije sam pravio u tri prečnika – 14 mm, 16 mm i 20 mm, s tim što sam, naravno, ove sitnije koristio i za mamac.
Pre polaska rezervisao sam poziciju broj 7, na sredini jezera. Na Tresetištu nas je dočekao moj dugogodišnji prijatelj i domaćin revira Srđan Pejić, s kojim smo popili kafu i porazgovarali o predstojećoj kampanji. Od njega saznajemo da se većina ribe povukla u plići deo jezera i da se tamo šaran veoma uspešno lovi, ali mi rešavamo da se uprkos tome nećemo seliti da bismo »seli ribi na glavu«, već da ćemo ipak loviti na unapred odabranom mestu. Tako ćemo proveriti šta možemo da uradimo za sedam dana u situaciji kada skoro sasvim izvesno nemamo ribu »u boksu«, tj. ispred svojih štapova, ali smo sigurni da smo dobro odabrali i mamce i primamu.
POSTAVILI SMO ROD-POD I ODLUČILI da po dva štapa zabacimo na levu i desnu stranu boksa, a da hranilišta na obe strane formiramo po par metara ispred njegove granice (tj. maksimalne predviđene daljine) i da pecamo »preko hrane«, takozvanim dočekivanjem »vodene lisice«.
Još dok smo se raspremali i pripremali, do našeg boksa svratili su mnogi poznanici, šarandžije koje su na Tresetištu provele prvomajske praznike. Od njih čujemo da su neki pecali lepo, a neki malo slabije, no u svakom slučaju te informacije iz prve ruke bile su nam od velike koristi. Napokon završivši sa postavljanjem kampa, ponovo zabacujemo sva četiri štapa i dohranjujemo – u početku sa više šećerca i manje bojlija.
UBRZO SLEDE PRVI UDARAC i beg ribe (»ran«), koji nam donosi lepog šarana golaća, teškog oko 10 kg, što nas raduje, jer najavljuje da bi pecanje moglo biti uspešno. I nastavak je bio dobar jer su se udarci nizali jedan za drugim, tako da smo do večeri uhvatili šest riba, od kojih je poslednja bio amur ulovljen oko 21 č.
Sledi velika pauza, budući da od tog momenta pa sve do podneva nismo imali ni potez. Prateći dešavanja u ostalim boksovima, shvatamo da to nije čudno – i druge kolege eventualno sporadično imaju poneko dešavanje, a vidimo i da mnogi love razvlačeći mamce pomoću čamca. Zaključujemo da riba po svoj prilici mamce uzima samo u prolazu, a nastavak dana potvrđuje tu pretpostavku jer nekoliko riba, od kojih je najimpresivniji bio zaista prelep šaran »divljak« težak 17,6 kg, lovimo u popodnevnim satima.
POTOM SE OPET DOSTA DUGO ništa neće desiti, ali se u dva sata ujutru jedan od Foxovih signalizatora oglašava dobro poznatim zvukom, nakon čega kontriram i počinje borba koja nam donosi šarana golaća od preko 18 kg, vraćenog bez slikanja. Dva sata kasnije imamo još jednu ribu na štapu i zatim pecamo bez udarca sve do tri sata po podne.
Analizirajući dešavanja i kod nas i na ostalim mestima, odlučujemo da levu stranu našeg boksa... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 559-)