Veštačko jezero koje se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini u Srbiji neobično je niskog vodostaja za ovo doba godine, ali uprkos tome na njemu lovi veliki broj štukaroša i štuka solidno radi. Povremeno se javi i krupna riba, a palo je i nekoliko kapitalki, o kakvima se na većini drugih revira može samo maštati
Minule zime vodostaj Vlasinskog jezera bio je oboren skoro do biološkog minimuma zbog poznatih problema sa proizvodnjom struje u Srbiji. Taj gotovo nezapamćeno nizak nivo vode učinio je da ljubitelji pecanja na toj akumulaciji sa zebnjom iščekuju topljenje leda i snega i početak prolećne sezone. Zahvaljujući sezonskom prilivu vode, nivo je polako rastao, te je ribolov otpočeo u aprilu, iako su uslovi bili znatno drugačiji od normalnih za ovaj period. A kada su počele da stižu vesti o aktiviranju štuke i o povremenim lepim ulovima varaličara koji redovno pecaju na akumulaciji poslednjih godina zasluženo proglašenoj za jednu od najboljih štukaroških voda u Srbiji, moj prijatelj Predrag Radovanović i ja dogovorili smo se da kao i prošlog proleća jedan vikend posvetimo potrazi za štukama na Vlasinskom jezeru. Sticajem okolnosti, tri puta smo za po sedam dana pomerali odlazak, tako da smo konačno po prvi put ove godine na Vlasinu stigli na samom kraju prve polovine maja.
Od vrsnih ribolovaca, odličnih poznavalaca prilika na jezeru i aktuelne situacije, zajedničkog prijatelja – Dušana Momčilovića Čubre, njegovog brata Stanislava, Moše Pešića, Momčila Savića i Aleksandra Arsića Šuleta (sjajnog vodiča i divnog domaćina mnogim ribolovcima sa strane, koji poslednjih godina sve masovnije hrle na Vlasinu), čuli smo gotovo u reč istu ocenu – sa sigurnošću se može računati samo na to da ništa nije sigurno. Naime, mrest babuške i nekih vrsta bele ribe bio je u toku, najvećim delom uz jugoistočnu obalu, pa se štuka najčešće tu i dobijala – povremeno vrlo krupna, a ponekad sitnija ali znatno brojnija, no bilo je i dosta skoro sasvim »praznih dana«, kada bi se javila tek poneka riba, kao i onih kada se ostajalo bez ulova vrednog pomena. Međutim, kako smo odavno naviknuti na to da u ribolov retko uspevamo da odemo čim čujemo da je riba negde proradila, a češće onda kada obaveze dozvoljavaju, takve okolnosti za nas nisu bile neobične i jedino čemu smo se nadali bilo je da će vremenske prilike kako-tako poslužiti i omogućiti nam da tokom dva dana što više pecamo.
KAKO SU I »INSAJDERSKE« INFORMACIJE i iskustvo iz ranijih godina ukazivali da nema razloga da se prerano počinje sa pecanjem jer je većina dešavanja beležena u ranim popodnevnim satima i pred mrak, u subotu 14. maja smo u čamac ušli oko 9,30 č. Držali smo se jugoistočne obale, duž koje je špartalo nekoliko čamaca sa kolegama štukolovcima, i budući da smo videli znake mresta ciprinida u plićacima blizu Ulazne građevine, tu smo bacali varalice koje je bilo moguće voditi u vodi dubokoj od 0,5 do 1 m.
Isprobavali smo razne veštačke mamce na koje štuka može da se uhvati (šedove, voblere, džerkove, kašike, klasične leptire, spinerbejtove...), ali se baš ništa nije dešavalo sve do 11,30 č. Tada sam imao prvi udarac – prilično slabašan ali ipak takav da sam bio siguran da je to bio napad a ne slučajni kontakt ribe i oko 10 cm dugog voblera čačanskog majstora Nikole Kosića. Zato sam odmah po vađenju varalice zabacio izuzetno realističnu imitaciju bele ribe u istom pravcu i gotovo u istoj tački kao koju desetinu sekundi ranije imao novi napad, koji je ovog puta rezultirao ribom na štapu i vađenjem štuke u meri. Za Vlasinsko jezero takva jedinka bez preterivanja nije vredna pomena, budući da se u periodima kada je štuka iole aktivna svakodnevno hvataju znatno veće, ali smo se i ovome obradovali jer smo se ponadali da bi to moglo biti znak početka nekakvog cuga. Međutim, imali smo samo još dva mrljava »čvrka« u narednih desetak minuta, a onda je ponovo zavladalo mrtvilo.
Vreme je bilo umereno oblačno, sa ne previše jakim vetrom i sa tek ponekom kapi kiše (koja na Vlasinskom jezeru u maju i junu veoma često pada i po nekoliko puta dnevno), tako da na to nismo mogli da se žalimo, ali popodne je proticalo bez dešavanja, iako smo često menjali ne samo varalice, te smo davali šansu modelima različitih vrsta, veličina i dekora, nego i mesta, probajući i u nešto dubljoj vodi, zatim uz zapadnu obalu, pa onda dalje uz jugoistočnu (kod Malog ostrva)...
ŠTO JE VREME BEZ IKAKVIH zbivanja više odmicalo, to sam ja, po običaju, sve češće menjao varalice, koristeći priliku da vidim kako rade neke nabavljene preko zime, te na koje se sve načine mogu voditi neke starije kojima retko dajem minutažu kada riba radi. Preža je, kao i obično u ovakvoj situaciji, sve više forsirao svojih nekoliko glavnih aduta – pre svega vobler Rapala Flat Rap od 10 cm u raznim dekorima (model koji se nažalost više ne pravi u toj dužini) i Orka Šed od 14 cm na džig udici sa olovnom glavom težine 7,5 g. I baš mu je omiljeni silikonac oko 16,45 č (posle kratke grmljavine), nedaleko od mesta na kome sam ja uhvatio štuku, doneo prvi udarac dana i ribu na štapu – štuku od oko 1,2 kg. Čim ju je vratio, Preža je ponovo zabacio, i još pre nego što sam ja odlučio čime da nastavim da pecam – uhvatio i drugu štuku, ovog puta nešto veću od prve, po »odokativnoj proceni« tešku oko 1,6 kg.
POŠTO NAS DVOJICA KADA zajedno pecamo najčešće varalice biramo po principu »Zvezda–Partizan«, tj. često lovimo na mamce istog tipa ali različitih firmi, ja sam najpre na kopču okačio Fox Zander Pro Shad od 14 cm u fajertajger dekoru, koji sam nakon par zabačaja i jednog udarca sasvim sitne ribe (sudeći po jedva vidljivim »ožiljcima« na gumi) zamenio gabaritnijim Relax Kopyto šedom od 15 cm (6 inča) u zeleno-plavom dekoru, na udici veličine 8/0 i sa otežanjem od 10 g... I moglo bi se reći da sam to uradio u zadnji čas, jer sam u drugom zabačaju vrlo blizu obale, u vodi dubine možda i manje od 50 cm, imao jak udarac, za kojim je usledila lepa borba, okončana tako što je Preža u meredov prihvatio štuku čiju smo težinu procenili na oko 5 kg. Iako je od ove godine na Vlasinskom jezeru po prvi put dozvoljeno odnošenje upecanih štuka u meri (uz uslove koji važe svuda drugde u pogledu količine i veličine), i ovu ribu smo posle slikanja vratili, kao i tri prethodno upecane toga dana i sve druge koje smo ovde ikada uhvatili... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 559-)