Među šarandžijama već više od tri decenije postoji oštra podela na tradicionaliste i one koji pecaju jednu od najpopularnijih slatkovodnih riba na moderni način. Mali je broj specijalista za ovu ribu koji uopšte pomišljaju na kombinovanje ta dva pristupa, a tekst koji je pred vama pokazuje kako baš to može biti recept za uspeh
O načinu na koji pecam dunavskog šarana fider tehnikom već sam u nekoliko navrata pisao u Ribolovu, a na društvenim mrežama i češće. U tim tekstovima detaljno sam objasnio kako pripremam primamu, pre svega onu koja se za moj pristup i na mom mestu najbolje pokazala za šarana ali i za krupnu babušku, a to je klasična kuvana prekrupa dorađena prosejavanjem i potom pomešana sa manjom količinom neke aromatične kupovne primame krupne granulacije, pre svega iz asortimana robne marke Serie Walter Racer – Feeder Big, Sweetcorn, Pannetone Carp i sl. U nadi da ću uspeti da privučem i zadržim i veće šarane na svojoj poziciji, u kavezne hranilice, u »sendvič« između »čepova« od te primame, ubacujem i »spod« napravljen od mešavine raznog zrnevlja (starog kukuruza, kukuruza šećerca, kuvanog žita, tigrovog oraha, leblebija...), te kupovnih peleta, i u poslednje vreme, lomljenih bojlija.
NEDAVNO SAM PROČITAO JEDAN zanimljiv tekst kolege koji smatra da na mestima na kojima šaran lako dolazi do školjki, puževa i slične prirodne hrane životinjskog porekla treba izbegavati mesne arome mamca, a forsirati voćne. Ne mogu da tvrdim da je to apsolutno tačno i da svuda važi, ali iz ličnog iskustva i od ove godine i od prethodnih mogu da potvrdim da na mojoj poziciji, na kojoj ima dosta rakova, školjki itd. šaran zaista najbolje reaguje na mamce sa aromama meda (na koje sam u prvom delu ove sezone imao dosta uspeha), mešanog voća (tuti-fruti), vanile i jagode, dok gotovo da neće ni da pogleda one sa mirisima raka, školjke, hobotnice, lignje...
MEĐUTIM, ZASAD NAJVEĆE OTKROVENJE sezone 2022. za mene je u crveno obojeni kukuruz šećerac sa aromom jagode, koji sam spravljam u kućnoj varijanti, na najjednostavniji i najjeftiniji mogući način. Potrebno je pre svega izabrati dobar kukuruz da bi bio privlačan za ribu; ja izbegavam onaj iz zamrzivača jer kada se otkravi ostaju nam previše mekana zrna, dobra samo za spod-miks, a praktično neupotrebljiva za kačenje na udicu. Jedno vreme sam koristio šećerac iz konzerve robne marke Bonduelle, ali je onda njegov kvalitet opao, pa sam prešao na Podravkin i zasad sam njime sasvim zadovoljan.
Osim šećerca, potrebni su nam još samo po jedna bočica crvene prehrambene boje i tečne arome jagode iz neke od prodavnica »zdrave hrane«. Te dve bočice zajedno koštaju oko 80 dinara, a pošto obojena i namirisana zrna koristim samo za mamac, meni su dovoljne za 3-4 pecanja.
POSTUPAK PRIPREME VIŠE JE NEGO jednostavan... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 562-)