Malo je voda u našoj zemlji na kojima i najveći znalci mogu da uz malo sreće računaju na ulove klenova težih od 1,5 kg. Jedna takva nalazi se u zapadnoj Srbiji, na predivnoj planini Tari i podarila je nedavno iskusnom varaličaru i njegovom mladom prijatelju još jedno nezaboravno iskustvo
Na poziv svog mladog prijatelja Ivana Milekića, koji živi na Tari, polovinom juna zaputio sam se na tu predivnu planinu u Zapadnoj Srbiji, tačnije u selo Milekiće. Plan je bio da se na živopisnom Zaovinskom jezeru, koje se nalazi na nadmorskoj visini od preko 800 metara, i koje Ivan savršeno poznaje, premda sam i ja često pecao na njemu, okušamo u lovu soma na troling u prvim danima po završetku lovostaja, a i da varaličarimo klena, koji posle mresta uvek odlično radi.
Iskustvo iz prethodnih godina nam je govorilo da su šanse za ulov soma početkom leta na Zaovinama slabe, ali smo ipak »ispoštovali« početak sezone i malo vukli voblere po jezeru iz čamca sa motorom koji je radio na najmanjom gasu, tek da nas mine želja, a onda smo se dali u potragu za klenom, od koje smo mnogo više očekivali.
OVE GODINE VODOSTAJ JEZERA je veoma nizak, a oscilacije su do sada bile vrlo male, što je pogodovalo mrestu svih riba, a pre svega »zeke« (dvoprugaste uklije), klena i soma. U ovoj stajaćici, osim pomenutih vrsta, ima i plotice, skobalja, bandara, te krupnih (doduše veoma retkih) štuka i autohtonih pastrmki, a iz nekoliko kaveznih ribnjaka na jezeru često pobegnu kalifornijske pastrmke, koje se dobro love u zimskom periodu.
KRAJ PROLEĆA I POČETAK LETA je doba kada se ovde mogu uloviti i baš veliki klenovi, pa čak i kapitalci teški preko četiri kilograma! Međutim, veći deo jezera je veoma nepristupačan, naročito pri niskom vodostaju, pa je ribolov bez čamca na većini izglednih mesta gotovo nemoguć ili izuzetno težak.
Ja sam zato i ovog puta, kao i uvek kada dolazim na ovu veštačku akumulaciju, poneo svoj gumeni čamac, koji sam uz Ivanovu pomoć spustio u vodu na pogodnom mestu, sa kog smo krenuli u pretraživanje priobalja, nadajući se javljanju bar nekog velikog »glavonje«.
VREME NAM JE IŠLO NA RUKU jer je duvao vetrić koji je lagano nosio čamac po Zaovinama, a naše je bilo samo da pomoću vesala održavamo željeni razmak od obale. Klen je i ovde veoma plašljiv i oprezan, kao i svuda drugde, pa je gumeni čamac mnogo bolji od svakog metalnog ili plastičnog jer ribolovci koji pecaju iz gumenjaka prave mnogo manju buku... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 562-)