Kao što smo i predvideli još krajem zime, ova godina na Vlasinskom jezeru donela je odličan rad soma i brojne trofejne ulove te vrste. Najviše riba uhvaćeno je vučom varalica iza čamca pokretanog motorom, pa su na taj način poslednjih nedelja i meseci lovile i mnoge kolege koje do sada nisu ozbiljnije upražnjavale tu tehniku, u kojoj neke stvari o kojima malo ko dosledno vodi računa mogu biti od velikog značaja za uspeh
Varaličarenje soma na Vlasinskom jezeru drugačije je od onog uobičajenog na nizijskim vodama, budući da ta visokoplaninska akumulacija, s obzirom na to da joj je voda relativno hladnija, nije tipično stanište ove vrste. Stoga je lov soma varaličarenjem na ovom jezeru tokom cele sezone, pa i leti, neuporedivo bolji u najtoplijem delu dana (a ne u večernjim satima!), kao i u površinskim, odnosno toplijim slojevima vode, a ne pri dnu; pritom je iz nekog razloga mnogo uspešniji trolingom, tj. vučom varalica čamcem, nego zabacivanjem, bilo iz čamca ili sa obale. U nastavku teksta donosimo sedam saveta za lov soma trolingom na ovoj akumulaciji na koju dolazi sve više ribolovaca iz raznih delova Srbije.
1. VREME I VREMENSKE PRILIKE. U julu i avgustu, šanse za ulov varaličarenjem najveće su u najtoplijem delu dana, tj. počev od podneva pa u narednih pet-šest sati, dok su pre i nakon tog perioda sasvim male. Ulovi se jednako ostvaruju u svim vremenskim prilikama, tako da treba izbegavati trenutke pred nevreme i grmljavinu (što se obično smatra najpovoljnijim vremenskim uslovima za ulov), pre svega zbog lične bezbednosti, jer je opasnost od udara groma na Vlasinskom jezeru realna i tu pretnju treba ozbiljno shvatiti!
2. MESTO. Premda su izgledi najbolji u južnom (plićem i toplijem) delu jezera, somovi se hvataju i u dubljem središnjem delu, uključujući i veliki Biljanin zaliv. Najmanje ulova ostvareno je u severnom i najdubljem delu jezera, gde se ulivaju i dva kanala sa znatnijom količinom hladne planinske vode.
Lovi se jednako dobro na svim distancama od obale, kako u samom priobalju tako i na sredini jezera. Ipak, dobro je pratiti pojavu jata sitnije ribe kojom se som hrani - babuške, ohridske pise, bandara i drugih vrsta bliže priobalju ili pak jata ohridske pise i plašice koja plivaju pod samom površinom na sredini jezera, jer se vrlo često ulovi ostvaruju baš u blizini primećenog jata sitne ribe.
3. DUBINA. U južnom delu jezera, gde se najčešće ostvaruju ulovi soma trolingom, pri uobičajenom vodostaju za period juli-avgust (oko 1 m ispod maksimalnog), dubina se kreće od 4 m do 6 m, a u središnjem delu jezera je 4 do 16 m. Ipak, u oko 90% slučajeva somovi napadaju varalice na dubini od 1 m do 4 m, kolika god da je dubina tu gde se jave, dok su ulovi soma varalicom uopšte, pa i trolingom, na dubinama većim od 5 m sasvim retki. Objašnjenje može biti to da temperatura vode u tom periodu godine opada za skoro 1° C na svaki metar dubine, pa je som na većim dubinama manje aktivan i nema mnogo volje da jurca za varalicama.
4. PRIBOR. Na jezeru, u zoni mogućeg trolinga, nema krša i raznih prirodnih prepreka u vodi (već samo zaboravljenih i potopljenih "bova" nesavesnih ribolovaca... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 563-)